Zaduženi smo 16 puta manje od Evropljana

KAMATE na gotovinske i stambene kredite su u odnosu na prošlu godinu prepolovljene. I pored toga, građani se sve manje zadužuju. Mi smo najmanje zaduženo stanovništvo u Evropi. U odnosu na prosečnog Evropljanina, prosečan građanin Srbije ima 16 puta manje obaveze prema bankama. Slična situacija je i u regionu. Hrvati su osam puta više zaduženi, a Crnogorci duplo više od nas. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije ukazuju na to da je prošlog meseca stanovništvo dugovalo 733,4 milijarde dinara, ili malo više od šest milijardi evra. Na tom nivou smo već duži period.

Jedino gotovinski zajmovi beleže blagi rast od oko tri i po milijarde dinara, dok su doskora popularne stambene pozajmice pale za 1,8 milijardi dinara.

Banke su spremne na to da stanovništvu odobre kredite za kupovinu stanova i s kamatom od 2,7 odsto na godišnjem nivou, što je upola manje nego lane, ali zainteresovanih gotovo da nema. Ni dinarski stambeni krediti, s kamatom ispod sedam odsto, nisu primamljivi podstanarima.

- Otvaranje banaka prema građanima s nižim kamatama došlo je kasno - smatra Mlađen Kovačević, ekonomista. - Plate od 350, 370 evra nisu dovoljne da se stanovništvo ozbiljno zaduži. Mislim, pre svega, na stambene kredite. Mnogi odustaju od zajmova za rešavanje stambenog pitanja jer se plaše budućnosti, odnosno da li će da zadrže posao i da li će imati redovna primanja.

Svaki građanin u Srbiji duguje za kredite 798 evra, a svaki zaposleni nešto više od 2.200 evra. Prosečan gotovinski kredit je 4.000 evra, a stambeni 37.000 evra. Broj kreditnih kartica već dva meseca miruje i iznosi 1,16 miliona ovih blanketa, a koristi ih 921.820 građana. Iako su banke odobrile limit od 84,3 milijarde dinara, iskorišćeno je samo 33,6 milijardi.

- Stanovištvo nije u stanju da otplati 7,3 odsto svojih dugovanja, ali je kašnjenje u izmirenju obaveza za kreditne kartice 19,2 odsto - ističu u Kreditnom birou. - Docnja po tekućem računu je na drugom mestu, sa 12,8 odsto, dok neizmirena dugovanja za kredite iznose 11 odsto.

Dok su kamate na kredite postale pristupačnije, na kreditne kartice i dozvoljeni minus su i dalje paprene. Tako za korišćenje kreditne kartice mora da se plati najmanje 16,3 odsto godišnje, a najviše 33 odsto. Većina banaka zaračunava kamatu od 22 do 26 odsto godišnje. Slična je situacija i s prekoračenjem po tekućem računu.

KEŠ KAO MAMAC

KAMATE na gotovinske kredite u dinarima pale su sa 12,8 na 6,8 odsto. Da bi izašle u susret građanima koji već imaju obaveze za zajmove od 50 odsto zarade, banke su povećale limit na 70 odsto i tako stvorile prostor da stanovništvo dođe do još keša. Neke od njih su produžile rok otplate na deset i 12 godina. Pojedine svojim klijentima na kuću šalju već gotovu kalkulaciju o tome koliko bi mogli da uzmu keša. Potrebno je samo da dođu u banku i potpišu zahtev.

OBAVEZE

GRAĐANI Srbije za kredite duguju po 798 evra, za minus po tekućem računu 32 evra, kreditne kartice 43 evra i za lizing samo šest evra. Od 2006. do prošle godine, zaduženost je udvostručena, ali poslednjih šest godina stagnira. Tako smo 2006. godine ukupno dugovali po 401 evro, a lane 879 evra.