Pogrebnike pokopava siva zona

DIREKTORI javno-komunalnih preduzeća koja se bave pogrebnim uslugama tvrde da nemaju ništa protiv da se ovim poslom bave i privatne pogrebne firme, ali insistiraju da to bude u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o sahranjivanju i ostalim propisima. Oni upozoravaju da i privatnici moraju da izmiruju sve poreske dažbine, prijavljuju radnike i da poštuju sve standarde koji su neophodni za obavljanje ove delatnosti. Negiraju navode privatnika da državne firme diktiraju cene i da su usluge kod njih nekoliko puta skuplje.

Direktor beogradskog JKP "Pogrebne usluge", Dragan Baltovski, povodom optužbi privatnih pogrebnika o monopolu, odgovara da neće monopol "sahraniti" pogrebnike, već da njihove laži i siva ekonomija urušavaju ugled ove delatnosti.

- Samo javna preduzeća u potpunosti posluju u skladu sa zakonom - tvrdi Baltovski. - Uredno izmiruju sve poreske i druge obaveze prema državi, pune državni budžet, imaju prijavljene zaposlene, koji su obučeni da se bave ovom delatnošću i poštuju sve zakonske odredbe. Privatne agencije, kamenoresci i ostali, posluju u "sivoj" zoni i svake godine oštete budžet Srbije za 30 do 50 miliona evra. Očigledan dokaz da privatnicima "dobro ide" je što ih ima oko 500, a javnih preduzeća koja se bave ovom delatnošću ima 10 puta manje.

Baltovski ističe da su cene sahrane u preduzeću na čijem je čelu u proteklih pet godina povećane za 24 odsto i dodaje da se one nalaze pod kontrolom Skupštine grada i mogu se menjati samo na osnovu odobrenja i to do nivoa projektovane inflacije za narednu godinu.

- Cena sahrane u postojeće grobno mesto je 25.462 dinara - kaže direktor.

- Ako porodica nema obezbeđeno grobno mesto i sahrana treba da se obavi u novo, neophodno je izdvojiti još 16.445 dinara. Na to se nadovezuje cena pogrebne opreme, koja u prosečnom kvalitetu može da se kupi za 25.000 dinara. Dakle, ukupni troškovi sahrane iznose od 407 do 540 evra. Porodice se često odlučuju i za skuplju pogrebnu opremu - na šta mi ne možemo da utičemo, jer je to stvar izbora.

Vesna Prćić, direktorka JKP "Pogrebno" iz Subotice, smatra da privatna preduzeća žele da se bave samo pojedinim segmentima sahranjivanja, koji donose profit, dok se ne bave nedostatkom slobodnog prostora u grobljima, a ponajviše izbegavaju bilo kakvu obavezu u delu uređivanja i održavanja groblja, jer su te delatnosti izuzetno skupe.

- Javna preduzeća ih obavljaju iz prihoda ostvarenih u komercijalnom delu pružanja usluga prevoza i prodaje pogrebne opreme, koju ravnopravno u svim gradovima obavljaju istovremeno sa privatnim pogrebnim preduzećima - kaže Prćićeva.

- Ne ulažu u staze, ograde, objekte u grobljima, niti se bave ozelenjavanjem...

Kada se povremeno i bave poslovima uređivanja i održavanja, to posebno uslovljavaju i insistiraju da budu jedini koji pružaju usluge ceremonijala sahrane, odnosno prenosa pokojnika unutar groblja i to naplaćuju 11.670 dinara.


POTVRDA O SMRTI

PRIVATNICI tvrde da je za zakazivanje termina sahrane sada neophpodna potvrda o smrti, koju nije moguće dobiti tokom vikenda, pa se sahrana ne može zakazati pre ponedeljka. Ovaj dokument uveden je još davne 1977. godine odredbama Zakona o sahranjivanju, ali je za zakazivanje sahrane dve i po decenije bila dovoljna usmena prijava.

- Ne može se bilo kakva praksa, a koja je u konkretnom slučaju u Subotici bila loša, prihvatiti kao osnov za obavljanje ovako važne komunalne delatnosti, čak ni ako je ona dugogodišnja - ističe Vesna Prćić. - Naročito kada tokom svih 25 godina postoje zakonska rešenja koja su na drugačiji način uređivala obavljanje pojedinih poslova u pogrebnoj delatnosti i utvrđivali pravila. U Subotici Opšta bolnica ne izdaje potvrde o smrti vikendom i važe ista pravila za sva preduzeća, pa i za JKP Pogrebno.