Komentar: Železara

SAMO još formalnosti dele "Železaru Smederevo" od novog vlasnika. Kineska kompanija "Hestil" čeka samo da naša Uprava za sprečavanje pranja novca proveri poreklo finansiranja, što je ustaljeni protokol. Srbija bi time konačno mogla da reši četiri godine dug proces pronalaženja kupca. Propraćen sa dva propala tendera, oko 10 milijardi dinara gubitka i šest miliona dinara oproštenog duga - samo u jednoj godini.

Dobila bi fabriku koja bi mogla da čini i do 15 odsto ukupnog izvoza Srbije, 2,5 odsto od BDP u 2016. godini, a da pritom sačuva svih 5.050 radnika.

Iako se čini da bismo sa leđa državne kase skinuli ozbiljnog gubitaša, koji će ponovo postati uspešna kompanija i energetski lider u regionu, baš ovo je trenutak koji Srbija ne sme da ispusti. Da se opusti i sve prepusti drugima.

Upravo to je trebalo da nas nauči saradnja sa "Ju-Es stilom". Razmišljali smo tržišno i čeličanu prepustili profesionalcima, što je zdrava logika. Onda je pala cena sirovine, a oni su, takođe tržišno, izgubili interesovanje (čitaj finansijsku računicu). I država je imala opciju da ponovo preuzme fabriku i pobrine se za sve radnike. Ili da stavi ključ u bravu.

Moramo oprezno da pratimo rad "Železare", da ne "upumpavamo" novac kada prigusti iz državne kase. I da slučajno ne dozvolimo da čeličana Kinezima služi samo kao "protočni bojler" za plasiranje jeftinog čelika iskovanog u Kini, a ne u Smederevu. Moramo i sami da kontrolišemo, u okviru zakona, rad Kineza, kao što nismo Amerikanaca.

Da se ne bi dogodio isto što i 2012. godine. Da pazarimo "Železaru" za dinar, a da nas ta računica košta mnogo više - 62 milijarde dinara kratkoročnih obaveza i 10 milijardi dugoročnih kredita. Da je ostavimo sa zalihama čelika, a ponovo dobijemo ispražnjena skladišta.