KOMENTAR: Skraćenje

SAT manje na radnom mestu, ili jedan više za porodicu. Nema radnika u Srbiji koji ne bi podržao inicijativu evropskih sindikata i umesto 40, radio 35 sati nedeljno. Čini se, međutim, da ćemo, ipak, ostati kilometrima daleko od toliko željene Evrope.

Prosečno radno vreme tokom 20. veka opalo je skoro duplo. Dužina radne nedelje smanjivala se razvitkom novih tehnologija, pa je logično da tako nastavi i u 21. veku. Logično je svuda, osim kod nas.

Vreme, ali tuđe, ovde jeste novac. Međutim, niko ne bi smeo da se nađe u situaciji da neprimereno mnogo sati radi kako bi jedva sastavio kraj sa krajem. Nažalost, u Srbiji to je sve masovnija pojava. A, kada bismo se drznuli da idemo ukorak sa Zapadom, verovatno bi nam doskočili uvek spremni poslodavci. Ovo bi bila idealna prilika za njih da još više skrešu najminimalniji minimalac u Evropi. Najverovatniji scenario bio bi sveden na prostu računicu - manje rada, manje i novca. Tako bi koverta na kraju meseca bila tanja za još oko 2.000 dinara.

Civilizacijsku tekovinu “tri osmice” naše firme odavno su prevazišle. I to nagore. I privatne i državne. Onda nam ostaje da o evropskim težnjama o sedmočasovnom radnom vremenu “dok je zemlja u tranziciji” samo sanjamo i priklonimo se večitoj demagogiji prosečnog srpskog gazde da nismo mi dovoljno bogati da radimo kraće. Naprotiv, trebalo bi zajahati obespravljenog srpskog radnika još više, jer ako neće on, biro je pun spremnih da uskoče u svakoj prilici.

Vreme provedeno na poslu bilo je i ostaće najčešći parametar za procenu lojalnosti firmi, a ne stvarne kvalifikacije, učinak i sposobnosti. Jedino je radnik dostupan od jutra do sutra podoban za današnje poslodavce u Srbiji.