Srbiji dovoljno hrane sa 1,6 miliona hektara

PROLEĆNA setva se ove godine, prema rečima stručnjaka, neće mnogo razlikovati od prethodnih. Iako uz manju pomoć države kroz subvencije za biljnu proizvodnju, i sa nižim cenama repromaterijala, plodne oranice najviše će biti posejane kukuruzom, suncokretom, sojom i šećernom repom. Prema prvim procenama, oko 1,6 miliona hektara zemlje biće obrađeno u ovoj setvi. Jesenas je posejano 737.127 hektara pšenice i ječma.

- Oko 1,05 miliona hektara prekriće kukuruz, više od 200.000 hektara suncokret, približno toliko i soja, a oko 60.000 hektara očekuje se da bude pod šećernom repom - rekao nam je Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito. - Setva je ove godine nešto jeftinija nego lane, jer su niže cene nafte, đubriva i semena. Naročito kukuruza. Tamo gde može da se uđe zbog vlage i padavina, kreću jara žita - ovas i ječam, za njima šećerna repa, a početkom aprila kukuruz i soja.

U Privrednoj komori Srbije su ukazali da su planirane površine za prolećnu setvu uobičajene i da je to prosek poslednjih desetak godina u Srbiji.

- Možemo da očekujemo da će biti dovoljno proizvedeno ratarskih kultura i industrijskog bilja za domaće potrebe, ali i za tržišne viškove koji mogu u izvoz - rekao je Nenad Budimović, sekretar Odbora za poljoprivredu PKS.

Problem poljoprivrednika ove i godine je neizdata državna zemlja. Mnogi od njih, kao i prethodnih godina, neće moći da dođu do zakupa plodnih državnih oranica, iako su im izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu garantovale pošteno nadmetanje.

Naime, kako lokalne samouprave nisu uspele da do kraja meseca urede poslove oko zakupa zemljišta i organizuju licitaciju, država je dozvolila ilegalnim ratarima da do 1. maja, sami prijave parče zemlje koje su "uzurpirali" kako bi donekle platili bar neki zakup. To je samo izazvalo gnev kod poljoprivrednika.

- Sa aspekta ukupnih površina, zanemarljiv je procenat neizdate državne zemlje, ali je svaki hektar izuzetno koristan - kaže Saković. - Najviše takve zemlje je u Bačkoj, gde su bili i protesti, ali i nekoliko stotina hektara koje je radio PKB. To sve stoji neobrađeno, ali će najverovatnije biti posejano do kraja prolećne setve.

Država je sasekla za ovu godinu subvencije za biljnu proizvodnju. Pa su paori ostali i bez te pomoći. Naime, za hektar je ove godine odvojeno po 2.000 dinara, a isto toliko je i regres za đubrivo.

Novca za naftu ove godine neće biti. Pošto su lane podsticaji za hektar bili 6.000 dinara, i po tri hiljade za gorivo i đubrivo, poljoprivrednici, smatraju da će setva ove godine biti "tanja" kada je reč o primeni agrotehničkih mera.

- Pomoć države uvek je bila selektivna i dostupna malom broju poljoprivrednika - ističe Saković. - To je sigurno gubitak za one koji su te pare dobijali.

BROJKE:

Oko 737.000 hektara već zasejano jesenas

20 odsto niže cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na 2014.

1,2 milijarde evra suficit od izvoza

2, 6 milijardi evra izvoz poljoprivrednih proizvoda u 2015.