Cveta biznis sa bivšom braćom

OD bivših jugoslovenskih republika, za srpska preduzeća najpristupačnija je Bosna i Hercegovina. S druge strane, za naše privrednike Hrvatska je i dalje najzatvorenije investiciono tržište. Dok su domaće kompanije preko Drine uložile protekle decenije čak milijardu evra, investicije naših biznismena u Hrvatskoj za 22 godine na nivou su statističke greške - tek 2,1 milion evra.

Sumornu sliku ulaganja srpskih kompanija u Hrvatskoj malo je promenila odluka Petra Matijevića, vlasnik IM "Matijević" da kupi dve poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra. Ipak, nije baš jasno da li ovo može da se računa kao srpska investicija, jer je u Hrvatskoj zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima. Matijević je njive u svom zavičaju kupio jer ima dvojno držaljanstvo - i hrvatsko i srpsko. Matijević kaže da je iznenađen uslovima za ulagače kod suseda.

- Da sam znao da je tako, sigurno bih kupio svako jutro zemlje koje je nuđeno na prodaju između Osijeka i Vinkovaca - priča Matijević, koji je iz rodne Hrvatske, pred ratnim vihorom, došao u Srbiju 1991. Posle Hrvatske, srpski biznismeni su najmanje ulagali u Sloveniji, iako im je ova zemlja proteklih godina bila veoma primamljiva. U proteklu deceniju i po u Deželi smo "ostavili" 150 miliona evra. Tako pokazuju naši podaci, mada Banka Slovenije raspolaže investicijama vrednim tek 47 miliona evra.

Među prvima za Sloveniju se odlučio "Komtrejd", koji je za 40 miliona evra postao vlasnik slovenačkog "Hermesa". Najpoznatija poslovna transakcija srpskog biznisa u Sloveniji bila je kupovina "Fruktala", koji je naš "Nektar" platio 35,5 miliona evra.

- Kompanija "Delta holding" je započela radove na izgradnji hotela "Interkontinental" u Ljubljani, a to je investicija od 42 miliona evra - kažu u "Delti". - Naša kuće je veoma lepo prihvaćena u Sloveniji i tamo osećamo da smo dobrodošli.

I kompanija Miodraga Kostića "MK grupa" je ozbiljan investitor u Sloveniji. Nedavno su kupili hotel "Kempinski" u Portorožu, za šta su odvojili 25 miliona evra. Kostićeva AIK banka je kupila 13,88 odsto akcija u Gorenjskoj banci iz Kranja od 12,37 miliona evra.

U Crnu Goru su prema podacima njihove centralne banke, srpski biznismeni od 2004. godine uložili 365,1 milion evra. Najviše 2010. godine, kada su investicije iznosile 81,8 miliona evra. Lane je za deset meseci 2015. godine iz Srbije u Montenegro "otišlo" 21,5 miliona evra.

Među većim srpskim investicijama u Crnoj Gori ubraja se i ulaganje "Telekoma Srbija" u mobilnu mrežu 2007. godine. Tada je "Telekom" dobio licencu na 15 godina uz obavezu da investira 120 miliona evra, a polovina tog iznosa uložena je u razvoj mreže mobilne telefonije i u internet-tehnologije. Kompanija Miroslava Miškovića "Delta holding" je za nepune tri godine u Crnoj Gor investirala ukupno 172 miliona evra i zaposlila 2.200 ljudi. "Knjaz Miloš" i "Imlek" u industrijskoj zoni u Grblju kod Kotora otvorili su 2011. poslovno-distributivni centar, vredan 4,5 miliona evra.

Prema podacima Narodne banke Makedonije, srpske direktne investicije u ovoj državi u periodu od 1997 do 2014. godine iznose 590,8 miliona evra. Među najveće ulagače ubrajaju se: "Svislajn Takovo", "Komtrejd kompjuters", "Nelt", "Matervejs-kontiki", "Vino-Župa" i "Vinarija Čoka".

Ubedljivo smo najviše ulagali u Bosnu. Podaci njihove centralne banke pokazuju da su naše kompanije od 2004. do sredine 2015. godine u BiH investirale 2,94 milijarde konvertibilnih maraka, odnosno 1,04 milijardi evra. Srbija je u Bosni najveći investitor, a najviše para je uloženo u Republiku Srpsku.

U RS REKORDNO

Među većim srpskim ulaganjima u Bosni je kupovina "Telekoma Republike Srbije" za 646 miliona evra. "Delta maksi" je preuzeo banjalučku trgovinu "Tropik" za 35 miliona evra. "Hemofarm" je u firmu u Banjaluci uložio 17,1 miliona evra, a otvaranje Komercijalne banke u Banjaluci koštalo je 10 miliona evra. "Delta maksi" je 2010. otvorio "Tempo" u Istočnom Sarajevu, u koji je uloženo deset miliona evra.