Novac za vrtiće opštine skupljaju i na berzi

KADA bi građani bar deo svoje štednje, od oko 8,5 milijardi evra, koju čuvaju u bankama uložili u kupovinu municipalnih obveznica, Srbija bi napravila veliki pomak u razvoju komunalne infrastrukture. Potrebna je, međutim, jača inicijativa opština, koje bi ponudile više projekata, ali i vraćanje poverenja u ovaj vid finansiranja. Do sada se samo nekoliko lokalnih samouprava, poput Šapca, Stare Pazove i Novog Sada, odvažilo da izdavanjem i prodajom obveznica sakupi novac za izgradnju vrtića, bazena, puteva.

Za to što nije bilo masovnijeg odziva građana kriva su i izneverena očekivanja od ranije. Jer, mnogi su imali iskustva sa zajmom za privredni preporod Srbije i sličnim akcijama, od kojih nisu imali vajde. Šest odsto kamate na ulog koji je vezan za evro, u većini prethodnih emisija ovih hartija privuklo je uglavnom banke koje su prepoznale potencijal za dobru zaradu.

Berzanski analitičar Nenad Gujaničić objašnjava da je ulaganje u municipalne obveznice zanimljivo svim investitorima koji veruju da ove hartije nisu previše rizične u odnosu na prinos koji nude, a on uopšte nije mali u poređenju sa bankarskim uslovima.

- Najveći problem kod ulaganja je što nisu osigurane kod države već za njih garantuje opština svojim budžetom - ističe Gujaničić. - Nekoliko emisija prodavano je putem incijalne ponude kada su u kupovini mogli da učestvuju građani i nije bilo masovnog interesovanja. Bilo je i nekoliko zatvorenih emisija, koje su namenjene poznatom investitoru. U tim slučajevima opštine u startu imaju prodatu celu emisiju obveznica, dok su u slučaju Šapca i Stare Pazove banke, Inteza i Unikredit, koje su bile pokrovitelji, garantovale da će kupiti sve što se ne proda.

Stara Pazova je na ovaj način finansirala izgradnju PU "Radost" u Belegišu, sportske sale sa kuglanom u funkciji škole u Golubincima, a na isti način su prikupali sredstva i za rekonstrukciju i uređenje centra u Novoj Pazovi.

- Svaki put kada se uputi javni poziv za upis i uplatu municipalnih obveznica, lokalna samouprava je raspisala određenu vrstu referenduma u vezi određenih projekata. Time se daje mogućnost lokalnoj zajednici da dodatno podrži značajne projekte, tako da efekti nisu samo finansijski - objašnjava Đorđe Radinović, predsednik opštine. - Prednost ovakvog finansiranja projekata je mogućnost privlačenja velikog broja potencijalnih investitora, a predstavljaju i povoljniji izvor finansiranja. Obveznice se smatraju kao nisko rizični finansijski plasmani, gde je izdavalac lokalna samouprava koja otplatu duga uglavnom zasniva na bazi prikupljanja poreza i ostalih javnih prihoda.

NEMA TRGOVANjA

NA tržištu Beogradske berze trenutno se, od municipalnih, nalaze obveznice koje su emitovale opštine Šabac i Stara Pazova. Vrednost obveznica koje je izdao Šabac je 400 miliona dinara, a Stara Pazova ukupno 250 miliona dinara. Upravo zbog skromnog obima (40.000, odnosno 25.000 komada) i malog broja vlasnika nije bilo dalje aktivnije preprodaje i trgovanja ovim hartijama na Beogradskoj berzi.

PROCEDURA I KADROVI

TRŽIŠTE municipalnih obveznica u našoj zemlji je u razvoju, samim tim mali broj opština i gradova je koristio i ovu mogućnost - priča Radinović. - Nakon prvih pozitivnih iskustava emitovanja municipalnih obveznica očekuje se i povećanje interesovanja lokalnih samouprava za ovakav vid finansiranja. Nepoznavanje procedure i neadekvatna kadrovska struktura su neke od neretkih prepreka, koje se pojavljuju u nekim opštinama. Planiramo da nastavimo sa ovim modelom finansiranja različitih projekata za potrebe naših građana.