Zamena za gas preskupa

ZELENO svetlo za "Transjadranski gasovod", koji će iz Azerbejdžana stići do Italije, za Srbiju ne znači gotovo ništa. Iako je Evropska komisija utvrdila da je sporazum grčkih vlasti i TAP u skladu sa pravilima EU, Srbija neće dobiti ni kubik iz ovog cevovoda, jer će trasa ići od Grčke direktno do Italije ispod Jadranskog mora.

Još jedan energetski projekat koji zaobilazi našu zemlju otvara pitanje koliko je Srbija zavisna od prirodnog gasa i koji bi energenti mogli da budu zamena, ukoliko svi gasovodi do nas - presuše. Iako ovaj "crni" scenario nije na tapetu, stručnjaci misle da je o njemu dobro razgovarati da bismo bili svesni koji su nam sopstveni resursi. Ispostavlja se da su zamene ili veliki zagađivači životne sredine, ili skupi energenti.

- Srbija je kod snadbevanja prirodnim gasom čak 90 odsto zavisna od uvoza - objašnjava Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas. - Zato, ne postoji način da zadržimo istu infrastrukturu ako gasa ne bude bilo. Za domaćinstva i toplane je u prvom trenutku moguće naći zamenu u mazutu. Ipak, ovo nije trajno rešenje. Mazut je ogroman zagađivač vazduha i okoline. Takođe, kupuje se unapred od NIS, a gas može da se plaća u zavinosti od toga koliko se potroši.

Srbija je ubedljivo najbogatija ugljem. Kapacitet naših ležišta je 3,5 milijardi tona, a rezerve za eksploataciju su 2,5 milijardi tona. Kopa se 30 miliona tona godišnje i, ako se ne bi povećavali kapaciteti, rezerve će moći da traju oko 70 godina.

- Poslednje računice su veoma povoljne za kupce gasa jer je njegova cena na međunarodnom tržištu pala za više od 30 odsto - kaže Ljubinko Savić, iz Udruženja energetike Privredne komore Srbije. - Zbog toga se u 2015. godini povećao broj korisnika ovog energenta. Ipak, kada ne bismo mogli da ga koristimo, logično bi bilo da se vratimo uglju jer ga imamo najviše. Reč je o štetnoj energiji, pa bi Srbija morala kao suplement da koristi i obnovljive izvore energije. Tu su prevashodno vetar i biomasa. Radi se o energiji koja je čak 30 odsto skuplja.

NEMA KAPACITET

IAKO je bilo reči da bi naša zemlja mogla da se priključi na Transjadranski gasovod, dugačak 878 kilometara, ovaj cevovod zapravo ne obezbeđuje dovoljne količine gasa kojima bi se pokrile i naše potrebe. Godišnji kapacitet je svega deset milijardi kubika, sa mogućnošću da bude povećan na 20 milijardi kubika za godinu dana. Ovaj gas će krenuti sa polja "Šah Denzi" iz Azerbejdžana, preko Grčke, Albanije i ispod Jadranskog mora do Italije, a prve isporuke u Evropi se očekuju 2020. godine.