Komentar: Gas

SRBIJAGAS je, nakon pet godina u minusu, prethodnu završio sa dobiti od 120 miliona dolara. Laik bi pomislio - restrukturiranje je konačno urodilo plodom, gubitaš je "stao na noge" i napravio značajne "rezove". Kažu, poboljšali su naplatu računa i smanjili troškove za deset odsto.

Nažalost, radi se samo o nizu fraza kojima se iskrivljena ekonomska logika jednog preduzeća predstavlja građanima.

Računica je, zapravo, potpuno jednostavna i zaobilazi štednju u širokom luku. "Srbijagas" je uspeo da uradi sve kako bi završio u plusu - nauštrb svih potrošača u Srbiji!

Lista poteza koju je ovaj gasni gigant poslednjih godina povukao da bi "oteo" građanima novac i preselio ga u svoju kasu - podugačka je. Ali evo samo najkrupnijih.

Prvo, dug prema NIS od 200 miliona dolara prebačen je budžetom za 2016. godinu na javni dug Srbije, koji će platiti poreski obveznici. Da je reč o prvobitnom dugu "Srbijagasa", biće zaboravljeno. Zatim, troškovi transporta su tokom prošle godine nekim preduzećima povećani i do četiri puta, a kvalitet mreže je ostao isti.

Možda i najveću priliku da zarade na drugima prepoznali su u "Srbijagasu" u trenutnoj ceni prirodnog gasa. Ona je na tržištu pala za 25 odsto, a preduzeće je distributerima spustilo cenu mnogo manje. Ostatak je završio u kasi firme.

Kada preduzeće više nije u minusu, zašto bi se restrukturiralo? Ovo je logika ljudi koji vode "Srbijagas". Ceo jedan krug, smanjivanja troškova, suštinskog razdvajanja firmi na tržištu i ukidanja monopola, zapravo smo - platili mi. Svaki potrošač, trgovac, distributer ili preduzeće koje mora da kupuje gas.

Naši računi za gas zapravo su donacija. Jer "ne ide" da se u "Srbijagasu" petljaju sa teškim restrukturiranjem.