Komentar: Perači

PARALELNI poslovni svet. Tako prosečnom naivnom potrošaču i "nesnalažljivom" privredniku deluje lanac finansijskih prevara preko fantomskih i firmi perača. Prve ne postoje u realnosti, vode se na nepostojeće ljude, fiktivne adrese i izdaju isto tako lažne fakture. Druge naizgled posluju legalno, gazda postoji i najčešće je jedini zaposleni, ima račun i na njega ležu velike sume novca. Po pravilu se ne bavi delatnošću za koju je registrovana i posluje dok "pere" novac poslednjem u lancu. A to je reklo bi se "primerno" preduzeće, koje ne bi da plaća porez.

Na jednom sajtu anonimni autori objašnjavaju uobičajene načine finansijskih prevara, uz napomenu da to rade samo da bi upozorili čitaoce i sprečili da i oni postanu žtrtve, nikako da bi nas podučili kako u njima i da učestvujemo. I dok otkrivaju kojim putevima, preko koliko posrednika "prljavi" novac i roba postaju legalni, priznaju da ko to nije razumeo "postoji opravdana sumnja da je pošten" i o prevarama ne razmišlja.

Ali su po pravilu najsumnjivije firme bez radnika. Takvih je u Srbiji najmanje 27.000 i zaradile su petinu gubitka celokupne privrede u 2014. godini - 28 milijardi dinara. Većina njih, upućeni su izričiti, posluje legalno. Manjina je deo mašinerije za izbegavanje plaćanja i državi i poslovnim partnerima. Poreznici su ih tokom 2015. otkrili više od 230.

A varaju na hiljade načina. U Srbiji, baš kao i u većini drugih zemalja sveta. Možda ne u istom procentu. Upućeni kažu lek je u - kontroli. Strogom češljanju poslovnih knjiga, praćenju sumnjivih transakcija. U međuvremenu, ma koliko izbegavali porez, oni koji prodaju robu PDV uredno obračunavaju i potrošačima naplaćuju.