Borislav Borović: Prevara modernih predatora

TRKA za profitom je u savremenom svetu postala pitanje života i smrti, gde se ne biraju sredstva da se dođe do cilja. "Uspevaju" samo oni koji su spremni da pogaze sve etičke norme i uzuse.

Sveti Justin je dvadeseti vek nazvao "vekom atomske tehnike i prašumske etike". Dvadeset prvi ga je uveliko prevazišao. Što je više bivao razjapljen jaz između bogatih i siromašnih, razjapljenost i halapljivost bogatih je sve više rasla. Izmene zakonskih regulativa većine država ide u pravcu zaštite sve bogatijih nauštrb onih sve siromašnijih i gladnijih.

Političke elite u mnogim državama danas, nisu u službi naroda koji ih je izabrao da ih zastupa, nego zapravo, krupnog kapitala koji ih finansira, instruira i njima upravlja. Zato je opšta tendencija oštrog zakonskog redukovanja prava upravo te ugrožene većinske populacije, počev o radnih i penzionih prava, do prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje...

Kapital ulazi i stvara monopole u sferama koje su bile gotovo nezamislive kao komercijalne, kao što su pitka voda, ili su bili izuzeti od monopola kao hrana ili prirodni medikamenti. Nije glavna opasnost od GM hrane u njenoj (ne)škodljivosti po zdravlje ljudi, već u činjenici uspostavljanja monopola nad semenima i mogućnošću ogromne segregacije po pitanju osnovnih potreba čoveka kao biološkog bića.

Osnovna ideja Angusa Ditona, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju za prošlu godinu je da "novac čini srećnim čoveka samo do iznosa od 75.000 $ bruto po domaćinstvu godišnje. To je granica iznad koje rast dohotka neće popraviti ljude u pogledu emotivnog života".

Ako prihvatimo naučno verifikovana zapažanja uvaženog nobelovca, moramo se zapitati, šta se to onda desilo poslednjih decenija i koji je pravi uzrok ovakvom predatorskom ponašanju ljudi, kompanija pa i čitavih zajednica?

Teško bi se sa sigurnošću mogao doneti zaključak, ali sve navodi da je upravo ovako postavljen sistem vrednosti i globalnih ekonomskih odnosa osnovni uzrok ovakvog ponašanja. Svetska ekonomska kriza iz 2008. nije nikakva greška, već osmišljen scenario na Volstritu koji je malom broju ljudi doneo nezamislivo bogatstvo, a bedu milionima u svetu.

Halapljivi do besmisla, finansijski inženjeri su prevarama uvukli čitavu globalnu ekonomiju u najveću krizu još od svetske depresije. Takozvana sekuritizacija je zapravo osmišljeno plasiranje rizičnih (otrovnih) kredita, koje su banke prodavale investicionim fondovima. Fondovi su te kreditne hipoteke kombinovali sa hiljadama drugih hipoteka i zajmova (obveznice sa zalogom) i prodavali investitorima. Iako su praktično znali za sigurnu nenaplativost, investicioni fondovi su preko uglednih rejting kuća pribavljali lažni rejting najvećeg stepena sigurnosti. Tako su investitori namerno dovedeni u zabludu ulažući u ove, pokazaće se, bezvredne papire.

Milioni ljudi su pucanjem finansijskog balona ostajali bez ušteđevina, penzioni fondovi bez imovine, milioni penzionera bez penzija, radnici širom sveta bez posla... Da stvar bude licimernija, ti isti kreatori ove epske prevare su se osigurali od propasti obveznica koje su prodavali kao supersigurne, terajući u bankrot desetine osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija. Nagrađeni ogromnim zaradama i bonusima, naravno da nisu odgovarali za ovu prevaru, a mnogi su napredovali u hijerarhiji administracija država kojima su naneli nemerljivu štetu. A štetu je morao nadoknaditi poreski obveznik svake zemlje ponaosob, preko spasavanja tih istih banaka ili investicionih fondova.

Samo je administracija SAD u prvom naletu izdvojila 750 milijardi dolara da ublaži prvi udar finansijski krize. Stvari se nisu bitnije promenile ni danas, iako izgleda da je kriza minula i da se krenulo ekonomski oporavak. Ekonomski predatori, samo čekaju povoljan trenutak da ponovo započnu ovaj ubilački finansijski rulet, jer se halapljivost ovih finansijskih mogula može utoliti samo ogromnim profitima na koje su navikli.

Sve im ide na ruku, jer se ništa ili malo toga, promenilo u zakonskim regulativama država u odnosu na stanje pre krize. Ako izuzmemo neke pomake u EU, pojedinim zemljama evroazijskog ekonomskog područja ili pojedinačnih primera, poput reakcija malog Islanda.

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista