Spajaju se grčke banke u Srbiji?

BANKARSKI sistem u Srbiji sa 30 banaka je izuzetno glomazan, s obzirom na broj stanovnika i privredni sistem, tako da se očekuje, kako kažu ekonomisti, njegovo dalje smanjenje. Posle odlaska Pariba grupe i prodaje Findomestika mađarskoj OTP banci, povlačenja KBC banke, u ovoj i sledećoj godini doći će do odlaska nekih banaka ali i spajanja, kako na nivou grupe, tako i u Srbiji. Pre svega se očekuje integracija dve grčke banke do kraja 2017. godine. Nezvanično se čuje da će se jedna banka iz ove zemlje, najverovatnije u naredne dve godine i povući, ukoliko se okolnosti ne promene.

Posle pet državnih banaka koje imaju 20 odsto učešća na tržištu, slede četiri grčke banke sa 18,7 odsto i dve italijanske sa nešto više od 17 odsto. Za ovako malo tržište Srbije i 14 zasad najuspešnijih banaka je previše. Nepisano pravilo je, kako ističu bankari, da je na milion stanovnika dovoljna jedna banka. To bi značilo za Srbiju da bi sedam do devet banaka bilo optimalno rešenje.

- Kreditna aktivnost stagnira, ne samo u Srbiji, nego i na nivou Evrope i regiona, a to je osnovna delatnost banaka - ističe Mlađan Kovačević, ekonomista.

- U Srbiji je lane svaka treća banka imala gubitak i to su gotovo sve strane banke. Njihov problem je što ne mogu da pridobiju više klijenata, jer su to učinile banke koje su među prvima došle u Srbiju. One su u periodu od 2003. do 2012. godine i najviše zaradile, jer su zaračunavale ekstremno visoke kamate.

Pre deceniju i po u Srbiji su bile čak 43 banke, a zatim je usledilo njihovo smanjivanje. Neke su se ugasile ili se spojile, tako da smo 2010. godine imali 33 banke u kojima je radilo više od 33.000 službenika. Danas je u 28 banaka zaposleno gotovo 10.000 ljudi manje. Zbog sve manjeg posla i profita, većina banaka zatvara ekspoziture i otpušta zaposlene, ali i smanjuje plate. Tako, jedno od najprestižnijih zanimanja u Srbiji tokom perioda od 2003. do 2013. godine, polako gubi atraktivnost.

- Sasvim je normalno da se banke grupišu ili da odlaze sa tržišta na kom više nemaju interesa da rade - naglašava Kovačević. - Kod nas im više nije atraktivno ulaganje u hartije od vrednosti, jer su prinosi mali, štednja ih opterećuje jer moraju da plaćaju ma kakvu kamatu, a teško plasiraju svoj novac. Takođe, teško im je da naplate odobrene kredite.

ARAPI I TURCI

NA našem tržištu počele su da rade turska Halk banka koja je kupila Čačansku banku i arapska Mirabank koja je otvorila ekspozituru, ali je specijalizovana za rad sa firmama. Zasad nijedna nema medijsku kampanju u kojoj bi se videlo šta nude klijentima i kakve će poteze vući da pridobiju klijente.