Sinovima prepisali svaku treću firmu

RASLI su uz firme. Mnogi su u njima radili i pre nego što su izašli iz đačkih klupa, a umesto džeparca roditelji su im delili prve plate. U Srbiji posluje najmanje 32.000 porodičnih preduzeća i u dobrom delu njih vreme je da posao nasledi sledeća generacija. Većina sinova i ćerki spremna je da krene utabanom stazom. Ma koliko sa strane delovalo da i nisu pred velikim izazovima, mnogi strepe da li će sačuvati uspešne poslove koje su roditelji decenijama gradili.

Podaci otkrivaju da 69 odsto porodičnih firmi u našoj zemlji još vodi prva generacija osnivača. U njih 29 odsto "kormilo" su preuzeli naslednici, a svega 2,5 odsto firmi vode unuci i unuke.

- Porodične firme u Srbiji imaju kratku istoriju - nešto više od 25 godina, tako da čine svega deset odsto ukupnog broja malih i srednjih preduzeća - objašnjava Aleksandar Gračanac, koordinator Foruma malih i srednjih preduzeća Privredne komore Srbije. - Manje od jedne decenije posluje 35 odsto porodičnih firmi, a najveći broj njih radi manje od 20 godina. U Evropi, u više od pet miliona malih i srednjih preduzeća neće biti druge generacije vlasnika koja bi nasledila biznis. Evropske države pomažu ovim kompanijama da problem prevaziđu različitim programima menadžmenta, filozofijom tržišnog poslovanja i ukrupnjavanja kompanija.

TEŠKO JE PREUZETI

KRAVATE i ručno oslikane marame s potpisom Maruške Topalović obilaze svet. A sve na put kreću iz radionice u porodičnoj kući u Preljini kraj Čačka. Kada je započinjala posao pre dve decenije nije razmišljala o stvaranju porodičnog preduzeća. Sin Radenko (23) davno je počeo da preuzima na sebe deo obaveza. Završio je ekonomiju na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, a majci pomaže još od srednjoškolskih dana. Ćerka Milica (22) studira pravo.

- Sami osnivači nisu svesni da će od svog započetog biznisa napraviti porodičan. Sve dok se ne pojave deca - kaže Radenko Topalović. - Taj "transfer" s prve na drugu generaciju nije nimalo lak i u mnogo slučajeva može da bude i destruktivan. Kako kaže naš prijatelj Boris Vukić, osnivač i direktor "Adižes instituta" u Srbiji: "Ispod velikog hrasta i trava teško raste".

Maruška Topalović i njeni naslednici

Naslednici su svesni da imaju prednost u odnosu na svoje vršnjake jer će preuzeti firme koje im roditelji ostavljaju. Ali je, kažu, i odgovornost velika. Odlučuju u kom pravcu preduzeće treba da ide. Radenko, koji je u posao uključen već sa 15 godina, sada misli da ta odluka nije bila dobra. Počeo je od džeparca, ali je godinama rasla odgovornost koju je preuzimao, pa i želja da ostane u firmi.

- Pretežno se priča o prenosu posla sa oca na sina, i taj "transfer" se neretko i dešava, dok je s majkama sasvim druga problematika - kaže Radenko. - Objasnio bih to kroz omiljenu izreku - "napravio sam i tebe i ovaj posao, a ti misliš da bi bolje radio od mene".

ZARADILA PENZIJU

Tatjana Đorđević je sa kolegom Slavišom Spasićem, uz pomoć nevladine organizacije "Eneka" i "Filipa Morisa", ali i sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje, pokrenula ortačku radnju. Od 2010. godine do danas, ona je već prerasla u porodično preduzeće i dobila je prvog penzionera. Tatjana je upravo u "AVM mehaniksu" stekla to pravo.

- Naš početak je podrazumevao mnogo odricanja. Kolega je dobio 160.000 dinara od biroa, a ja mašine za obradu lima u vrednosti od 2.000 evra donacije - objašnjava Tatjana Đorđević. - Naša upornost, marljivost i neprekidan rad su nas od nezaposlenih uveli u prave preduzetničke vode. Svoje znanje, iskustvo, rad i ljubav prema preduzetništvu preneli smo i na svoje najmlađe. Bez obzira na druga obrazovanja koja su stekli tokom školovanja. Ono što nas krasi jeste ljubav prema poslu, verovanje od samog početka da ćemo stvoriti preduzeće, da će ono dugo, dugo živeti, upošljavati generacije naše dece.

Tatjana Đorđević sa kolegom Slavišom Spasićem

A njihova deca već uveliko rade u porodičnom preduzeću. Bojan Spasić radi u proizvodnji, nabavci i u komercijali. Njegova supruga Suzana Spasić radi u komercijali, prati proizvodnju. Tatjanina ćerka Marija Uzelac pomaže majci i brzo se uključuje u posao. Kod njih dileme nema. Uveliko preuzimaju porodični posao.

VINARSTVO

NEGOTINCI sigurno znaju za STR "Matalj", i to pre svega po pekarama. To im je osnovni posao već 25 godina. Nikola Mladenović je, međutim, pored pekarstva, rešio da se vrati dedinom zanimanju - vinarstvu.

- Kada sam završio Tehnološki fakultet rešio sam da obnovim zapostavljenu porodičnu tradiciju - vinogradstvao i vinarstvo - kaže Nikola Mladenović. - Pokrenuli smo vinariju i proizvodimo bela i crna vina. Imamo jednu proizvodnu pekaru i sedam prodajnih mesta. Svi sve radimo. Otac Radiša je vlasnik preduzetničke radnje. Majka Dragana i supruga Marija se više bave pekarstvom, a ja vinarijom. Upošljavamo 45 radnika.

DRUGA GENRACIJA

KLUB "Adižes 2040" okuplja drugu generaciju preduzetnika i privrednika.

- Ima tu sjajnih mladih ljudi kojima uopšte nije lako. S jedne strane trpe pritisak od uspešnih roditelja, a sa druge nemaju baš mnogo simpatija od okruženja - objašnjava Boris Vukić iz ovog kluba. - Susreću se i sa puno predrasuda. U ovom našem klubu okupljaju se mladi od 20 do 40 godina za koje postoji "opravdana sumnja" da će 2040. godine biti vlasnici kompanija. Oni su već, manje-više dobrovoljno, odlučili da rade.