Pravimo softver i za svetske bankare

NEZAPOSLENI diplomac nekog društvenog fakulteta tražeći poslednjih godina posao u Srbiji verovatno se žestoko kaje što u sebi nije prepoznao, pa makar i na silu razvio sklonost ka informatici. Samo površan osvrt na oglase pokazuje da su informacione tehnologije sektor u kome skoro uvek ima slobodnih radnih mesta. To je valjda retka oblast u kojoj je moguće, radeći u Srbiji, proizvesti vrhunski proizvod koji ima kupca u svim krajevima sveta. Pa i zaraditi shodno tome.

IT su, s druge strane, čest adut i države. Mnogi ih smatraju srpskom šansom za oporavak. Trenutno se, međutim, procenjuje da u ovoj industriji posluje oko 2.000 firmi sa 16.000 zaposlenih. Da bi njihov efekat osetio i naš bruto domaći proizvod i statistika zaposlenosti, broj ovih preeduzeća trebalo bi da je mnogo veći.

CENTAR

"MAJKROSOFT" je potencijal Srbije prepoznao davno, tako da njihov razvojni centar radi u našoj zmelji punih deset godina. Svi projekti na kojima radi naših 200 stručnjaka primenjuju milioni korisnika širom sveta.

- Zbog toga verujemo da Srbija ima svoje mesto na svetskoj IT mapi i njen strateški cilj treba da bude konstantno usavršavanje ponude IT industrije - kažu u "Majkrosoftu". - Postoji veliko interesovanje za IT industriju, za neke njene praktične, komercijalnije aspekte, koji mogu da se primene u svakodnevnom životu. Ono što usporava proces razvoja IT sektora u Srbiji je nedostatak preduzetničkog duha i načina razmišljanja, koji u Srbiji mora da zaživi na jednom ozbiljnijem, kulturološki dubljem nivou. Generacije koje dolaze moraju da rade na svojim idejama i vizijama u kontekstu vremena i sredine koja ih okružuje, sa ciljevima koji su adekvatno izbalansirani između kratkoročnih i dugoročnih planova. Naravno, ključnu logističku podršku u tome mora da omogući i država.

OBRAZOVANjE

U ovoj kompaniji ističu da je preduslov da IT industrija neke zemlje bude konkurentna na globalnom tržištu, dovoljan broj inženjera programera, koji imaju razlog da ostanu i talente razvijaju u svojoj zemlji. Veruju da sa informatikom treba da se ozbiljno susretnu đaci već u osnovnoj školi. Ovo mišljenje deli i direktor Računarske gimnazije u Beogradu Branislav Đurđevac. Informatika u školama u Srbiji trenutno je, kako on ističe, okrenuta obuci za korišćenje računara, a ne ozbiljnom programiranju.

- Informatika mora da postane obavezan segment nastave već u osnovnoj školi - kaže Đurđevac. - Treba napraviti razliku između računarske pismenosti, znači sposobnosti ljudi da koriste računar za druge poslove, i računarstva kao nauke. Većina predmeta koji postoje i koji se bave računarstvom su okrenuti ka upotrebi računara, a ne ozbiljnim IT temama. U školama učenici uče kako da kucaju tekst na računaru, popunjavaju tabele i crtaju. Programiranje, rad sa bazama podataka, umrežavanje računara, sve jako važne oblasti za razvoj IT sektora, su nedovoljno zastupljene.

Da bi dobili prave stručnjake, upozorava Đurđevac, pristup IT temama i način razmišljanja pri rešavanju problema iz ove oblasti treba da se postepeno gradi tokom celog školovanja. Od najranijeg uzrasta, pa do fakulteta. Na isti način kako se to radi sa matematikom.

- Puno pažnje je posvećeno kreiranju nastavnih sadržaja koji će da izgrade kvalitetne buduće IT stručnjake - kaže direktor Đurđevac. - Mora se stvoriti ambijent koji bi omugućio kvalitetnu nastavu. Neophodne su olakšice prilikom kupovine računarske opreme i softvera za nastavu. Nastavni kadar mora obavezno da bude motivisan, a pre svega finansijski. Učenicima moraju da se ponude savremene teme, a nastavnici moraju da se za to pripreme da bi se postigao maksimum.

PRAKSA

- U poslednjih nekoliko godina možemo se pohvaliti sa nekoliko takvih softvera koji se koriste u svetskim bankama - kaže Slađana Milenković, menadžer za ljudsek resurse u "Aseko See". - Srbija ima kvalitetne kadrove u tehničkim naukama, ali da bi se ta dobra osnova produbila neophodna im je praksa u realnim uslovima i mentorski rad sa iskusnim profesionalcima. IT sektor je jedan od ključnih pokretača domaće privrede i može da bude značajan za prevazilaženje ekonomske krize, pre svega, kroz jačanje izvoza. Ulaganjem u IT sektor sprečava se odlazak kadrova u inostranstvo, time što naši IT stručnjaci imaju mogućnost da iz Srbije rade za svetsko tržište.

HRABROST

MLADIMA ne nedostaje znanja i veština, ali izgleda da im nedostaje hrabrosti i smelosti da u biznis krenu samostalno. Među akademcima koji "opipavaju" teren su i "stanari" ICT Haba, poslovnog inkubatora koji okuplja mlade informatičare.

- Srbija može da postane lider u regionu u IT sektoru, ali se to neće desiti samo od sebe - smatra Dejan Ranđić, osnivač ICT Haba. - Liderstvo je rezultat strategije, posvećenosti i upornog rada. Ja sve ove elemente još uvek ne vidim kod nas. Razvoj i liderstvo se neće desiti samo dolaskom "velikih" i zapošljavanjem naših ljudi kao stručne radne snage. Neophodan faktor je i pokretanje novih, domaćih IT kompanija. Dodatno, Srbija, pa čak i nekadašnji jugoslovenski region previše su ograničena tržišta za savremene IT kompanije. Moramo pronaći smelosti da posmatramo svet kao tržište. "Skajp" je 2003. godine nastao u malenoj Estoniji koja ima nešto više od milion stanovnika. Danas ga koristi oko 500 miliona ljudi širom sveta, a Estonija je regionalni IT lider.

MUKE NA POČETKU

DVADESETPETOGODIŠNjI Nemanja Stefanović je jedan od stanara ICT Haba i osnivač firme "Hajrap". Njegovo iskustvo dokazuje da je u Srbiji teško poslovati, pa ne čudi što malih firmi nema više.

- Od prvog dana poslovanja se susrećete sa ogromnom birokratijom, velikim troškovima i lošim zakonima za početnike - kaže Nemanja Stefanović. - Tek skoro uvođenje Pejpala, koji još nije potpuno funkcionalan, je veliki problem za IT kompanije koje žele da svoje proizvode plasiraju na globalno tržište. Država bi po svaku cenu trebala da uskladi zakone sa zakonima modernih država, omogući neometan promet usluga između država, kao i jednostavnu naplatu elektronskim putem. Podsticaji bi trebalo da su dostupni i domaćim mladim ljudima koji bi da pokrenu posao. Mogli bi da odlože naplatu poreza i doprnosa prvih meseci.

POSAO POSLE PRAKSE

"ASEKO" i ove godine organizuje program praksi za studente završnih godina fakulteta informatičnkog i elektrotehničkog usmerenja iz Kragujevca i Beograda i to od od 7. jula do 1. avgusta i od 4. do 29. avgusta. Studenti koji bi da učestvuju, svoju prijavu treba da pošalju do 20. juna.

- Samo prošle godine, nakon letnje prakse, zaposlili smo deset studenata, učesnika prošlogodišnjeg programa, koji su sada deo "Aseko" tima - kaže Slađana Milenković iz "Aseka". - Za šest godina, koliko organizujemo programe letnjih praksi, kroz našu kompaniju do sada je prošlo više od 180 studenata završnih godina. Oni su imali jedinstvenu priliku da sa vrhunskim inženjerima i stručnjacima iz IT oblasti na realnim primerima nauče veštine i IT posao u praksi. U proseku se prijavi oko 100 praktikanata, od kojih oko 40-60 završi praksu, a zaposli se oko 10-15 odsto.