„Bez papira“ zaposleno 390.000 ljudi

BEOGRAĐANKA Biljana Spasojević već četiri godine radi u pekari i ne nada se penziji, nema plaćeno bolovanje i ne može da stane u red za kredit. Njenu sudbinu deli još najmanje 390.000 radnika u Srbiji koje poslodavci nisu prijavili - tako kaže zvanična statistika. U Uniji poslodavaca procenjuju da ih ima dva puta više, a sindikati tvrde da na crno radi i do milion ljudi.

Inspektori za rad prošle godine kontrolisali su 27.969 poslodavaca, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu bez ikakve dokumentacije.

- Među onima koje smo zatekli da rade bez potpisanog ugovora, oko 20 odsto je bilo angažovano u trgovini, 15 odsto u ugostiteljstvu, 16 odsto u građevinarstvu i osam odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda - kažu u Inspektoratu za rad. - Međutim, sve i kada naši inspektori zateknu ljude koji nisu prijavljeni, često ne mogu mnogo toga da urade, jer ne postoji jasna obaveza za poslodavce da kod sebe imaju ugovore o radu, već mogu naknadno da ih dostave.

Prema podacima ove inspekcije, u Srbiji je registrovano 333.998 privrednih subjekata. Kontroliše ih svega 250 inspektora, koji stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Lane su, na osnovu nadzora, naplatili kazne u iznosu oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.

- Najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme - tvrde u Inspektoratu. - Da bismo bili uspešniji, potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti. Na primer, prosečna starost automobila u našem voznom parku je 14 godina. To svakako otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kažu da se „armiji“ neprijavljenih radnika svakog dana pridružuje sve više ljudi i upozoravaju da će takav trend na kraju biti veoma skup, kako za same radnike, tako i za državu.

- Koliko tačno ljudi radi u sivoj zoni, nemoguće je otkriti, ali je njihov broj svakako preveliki - tvrdi Ranka Savić, predsednica ASNS. - Naše procene pokazuju da bez papira radi od 700.000 do milion ljudi i ta brojka se već godinama ne smanjuje. To je veliki problem koji će kulminirati tek za nekoliko godina. A onda će posledice biti strašne. Prvo za same radnike, kojima poslodavci ne uplaćuju ni staž ni zdravstveno, a potom i za državu, koja će sve te neplaćene doprinose, poreze i osiguranja na neki način morati da pokriva iz drugih budžetskih prihoda.

U Uniji poslodavaca procenjuju da je zvanična statistika manjkava jer obuhvata samo one koji se redovno prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).

- Broj je realno veći, jer postoje stotine hiljada ljudi koji se nikada i nisu prijavili kod NSZ i stalno rade na crno - kažu u Uniji poslodavaca. - Najviše ih je u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prodaji robe široke potrošnje, tekstilnoj industriji i posebno sektoru usluga kao što su opravke, servisiranje, molersko-farbarski i zanatski radovi. Brojka od 800.000 je procena kojom mi operišemo.

Zvaničan broj zaposlenih u Srbiji je oko 1.700.000, što znači da gotovo svaki drugi radnik nije prijavljen.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najbrojniji među neprijavljenim radnicima su neobrazovani - čak 75 odsto, dok je visokoobrazovanih svega jedan odsto.

VRDAJU I STRANCI

SINDIKATI tvrde da se radom na crno bave i stranci. Kako objašnjavaju, Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje ispiše oko 2.500 dozvola za rad, i to uglavnom menadžerima, bankarima, IT stručnjacima, kuvarima egzotičnih jela, dok u našoj zemlji boravi oko 70.000 stranih državljana.