Banke dogovorom dižu kamate

IZMEĐU najvećih banaka u Srbiji postoji dogovor po kojim kamatama će plasirati kredite, pa su one ujednačeno visoke. Kako drugačije da se objasne gotovo identične cene za sve zajmove, osim da postoji sumnja da su povezani u kartel. Takođe, kod nas bankari uvek imaju izgovor za sve što naplate građanima. Ranije su se pravdali visokom inflacijom, a sada su to loši krediti. Inflacija nam je niska, ali su nenaplativi zajmovi veliki. Pritom, banke kao da su zaboravile da su one upravo te pozajmice dale po veoma visokim kamatama i da je logično da ne mogu da se otplate, jer je kurs u odnosu na prethodne godine sada znatno veći.

Ovo tvrdi Mlađen Kovačević, ekonomista, posle našeg istraživanja o kretanju kamatnih stopa u zemljama u okruženju u tri strane banke koje posluju i kod nas i ističe da je u Srbiji značajan problem to što su banke većinom u stranom vlasništvu, i da je kod njih na prvom mestu pohlepa za zaradom.

- Kada je u pitanju okruženje, ekonomske i monetarne prilike nisu mnogo bolje. Bio sam na skupu u Andrićgradu, gde su sami ekonomisti iz Bosne i Hercegovine rekli da je konvertibilna marka precenjena u odnosu na evro. Tamo je kurs fiksni, ali se „klima“, ali to bankama kao da ne smeta.

Banke u Srbiji i dalje odobravaju kredite po veoma visokim kamatama, iako su mnogi parametri koji određuju cenu zajmova poboljšani. Pre svega, smanjena je referentna kamatna stopa i ima trend obaranja, bankama je lakše da dođu do novca za plasiranje, drastično su spuštene kamate na štednju, euribor je na istorijskom minimumu, umanjena je i obavezna rezerva, ali pomak ka nižim kamatama u našoj zemlji je minimalan. Cena pozajmica u evrima je na istorijskom rekordu. Za keš kredit efektivna kamata je 31,99 odsto godišnje ili tri puta više nego u bilo kojoj zemlji u našem okruženju.

Većina banaka na najtraženije, gotovinske kredite u domaćoj valuti, takođe zaračunava efektivnu kamatu i do 26 odsto. Minimalna cena ovog zajma je 15,80 odsto. Banke najčešće za keš pozajmice u dinarima naplaćuju oko 20 odsto godišnju kamatu, što je duplo više nego bilo gde u regionu, bila ona članica Evropske unije ili ne.

U svim zemljama pa i u Srbiji kamata za kredit se formira na osnovu vrednosti euribora, odnosno osnovne kamate na pozajmice u EU, zatim od premije rizika koja najviše utiče na cenu zajma i marže, odnosno zarade banaka. Veoma je važan kreditni rejting zemlje, a naš je BB minus, što znači da smo malo iznad lošeg - takozvanog džanking nivoa.