Kupac ne zna ko ga truje

POTROŠAČ u Srbiji ne zna ko mu prodaje pokvareno meso, ko mu sipa gorivo od koga mu „štuca“ automobil... Jer, podaci iz redovnih i vanrednih kontrola inspektora svode se na suve brojke, koje građanima ništa ne znače. Navode broj krivičnih i prekršajnih kazni, količinu bačene neispravne hrane, ali nikada i ime proizvođača, ugostitelja ili prodavca koji su odgovorni za takve, često i veoma rizične „propuste“. Njihova imena javnosti su poznata samo u incidentnim slučajevima, kada dođe do masovnog problema.

Otuda građani veruju da je glavni krivac za takvo stanje, loše uspostavljen sistem kontrole na tržištu.

- Potrošači nemaju informacije o bezbednosti hrane zbog toga što inspekcije ne mogu da objavljuju takve podatke - tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Organizacijama potrošača se onemogućava da sprovode nezavisne kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i da objavljuju rezultate o utvrđenim stanjima. Deo državnih organa i nekih organizacija potrošača, sa pojedinim biznismenima, koji od toga imaju ogromne koristi, želi da tako bude.

Odgovore za šture informacije Asocijacija potrošača Srbije (APOS) tražila je od nadležnih ministarstava u formi upitnika. U „pismu preporuka potrošača“ prezentovali su zahteve nadležnima i predali u Ministarstvo poljoprivrede još u junu 2013. godine. U ovoj organizaciji kažu da je uz pravilno sprovedenu kontrolu tržišta, neophodno pronaći način da se transparentno, redovno i blagovremeno objavljuju imena proizvođača i samih proizvoda, kako bi potrošači bili dobro informisani.

- Potrošači ne znaju da li postoji put eliminisanja mogućnosti da se opet isti proizvođač, ili prodavac, hrane pojavi na pijacama po Srbiji sa istim problemom, ako je inspekcijska služba utvrdila neku neispravnost - kaže Lela Tasić, iz APOS-a. - Oni treba da budu pravilno informisani i ne smeju se dovoditi u zabludu, niti od medija, a ni od predstavnika potrošača.

Važeći Zakon o bezbednosti hrane sadrži četiri načela: zaštita interesa potrošača, transparentnost, sledljivost u lancu ishrane i analize rizika.

- Na sve ovo potrošači još čekaju, jer se ta načela ne sprovode u potpunosti - kaže Tasić. - Zakonom je predviđeno i formiranje Stručnog saveta za procenu rizika, a potrošači bi onda imali mogućnost da se uključe u analizu procene i budu upoznati sa raspoloživim naučnim dokazima i mišljenjima.

Vera Vida, predsednica CEPS, naglašava da u Srbiji još nije počela da radi Nacionalna referentna labaratorija kao što je to u ostalim zemljama EU.

- Nedovoljne kontrole nadležnih inspekcija svakako su jedan od glavnih razloga pojave trovanja potrošača u Srbiji - smatra Vida. - Tek kada se desi neki slučaj trovanja i to ekstremni, sa smrtonosnim ishodom ili trovanjem većeg broja ljudi, tek tada inspekcije kreću „punom parom“ u kontrole, umesto da je to svakodnevna pojava.

Ona veruje da ako proizvođač ili trgovac zna da svakog časa može očekivati inspekciju na vratima koja će da mu zatvori lokal ili će mu trajno zabraniti obavljanje te delatnosti, sigurno se neće igrati sa ispravnošću svoje robe. I blage kaznene odrebde su razlog nesavesnog ponašanja proizvođača i prodavaca.

MINISTARSTVO: SVE JE TRANSPARENTNO

NA pitanje „Novosti“ zašto se ne objavljuju imena nesavesnih proizvođača, ugostitelja ili trgovaca koji dovode potrošače u opasnost, u Ministarstvu poljoprivrede kažu:

- Naša inspekcije rade na principu transparentnosti kao model postupanja što možete videti i na našem sajtu gde se možete redovno informisati o rezultatima rada naših inspekcija, koji se objavljuju. Nemamo problem sa objavljivanjem imena firmi za koje se u krajnjem postupku utvrdi da krše propise. Težina eventualnog prestupa, učestalost prestupa i svi slučajevi kada je za javnost bitno da dobije pravu informaciju, treba da budu merila za objavljivanje naziva firmi.