Srbija ima odgovor na gasnu krizu

STRAHOVANjA da nam ove zime prete restrikcije, da će nam biti hladno u stanovima, nisu neopravdana. Poplave su iza sebe ostavile katastrofalne posledice po energetski sistem Srbije, a još su sveža i sećanja na gasnu krizu iz 2009. godine, posebno u situaciji kada se sukobi u Ukrajini ne smiruju mesecima. Ipak, nadležni nas uveravaju da ni u najcrnjem scenariju naša zemlja neće ostati bez energenata.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić tvrdi da građani nemaju ni trunku razloga da budu zabrinuti, jer će snabdevanje energijom i ove zime u Srbiji biti stabilno. Kaže da restrikcije struje nisu opcija, jer Vlada, Ministarstvo energetike i „Elektroprivreda Srbije“ imaju odgovore za sve, pa i one najgore scenarije kada je snabdevanje energentima u pitanju.

I prvi čovek EPS Aleksandar Obradović uverava potrošače da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan i da će tako i ostati. EPS je ovog leta odlučio da uvozi struju, jer je sada cena povoljnija, a sav ugalj koji se proizvede u Kolubari i Kostolcu sačuvao za zimu, kada je cena kilovata drastično veća.

Na deponijama u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu uskladišteno je oko 1,2 miliona tona uglja, a 200.000 tona se nalazi na deponiji Kolubare.

EPS u saradnji sa kolegama iz Evrope priprema različite scenarije koji mogu da se dogode u snabdevanju energentima tokom zime. Zasada postoje tri. Prvi je da se što pre dođe do dodatnih količina sopstvenog uglja, drugi se odnosi na pregovore o kupovini struje, a treći je eventualna nabavka određenih količina uglja iz regiona.

PRIORITETI

Kako nabaviti dovoljno uglja za proizvodnju struje je prioritet. Kolubarski basen, najveći snabdevač EPS ugljem, isušivanjem kopa Veliki Crljeni i njegovim puštanjem u rad, uspeo je da dostigne 80 odsto nekadašnje proizvodnje. Da bi dostigao 100 odsto, potrebno je isušiti najveći kop - „Tamnava - Zapadno polje“. Nedavno su izabrane i firme koje će ispumpavati vodu i mulj iz ovog kopa, a posao bi trebalo da počne krajem meseca. Ako izabrana „Energotehnika Južna Bačka“ iz Novog Sada i rumunska firma „SC NESS Project Europa SRL“ budu radili kapacitetom kojim su i obećali, a to je od 20 do 30 kubika vode u sekundi, veruje se da bi čitav posao mogao biti završen za nekoliko meseci.

Prema rečima Ljubinka Savića, sekretara Odbora za energetiku Privredne komore Srbije, naš elektroenergetski sistem jeste u mogućnosti da u najvećoj meri podmiri sve potrošače.

- Čak i u godinama kada je energetski sistem bio u potpunosti spreman za zimski period, u vršnoj potrošnji uvozili smo nedostajuće količine električne energije - kaže Savić. - Danas kada imamo velike posledice po naše kopove od poplava, u ovoj godini čini se sve da to naši građani ne osete. Verujem da će se u tome i uspeti. S druge strane, tržište električne energije je zaživelo i ono funkcioniše poslednje dve godine. Veliki industrijski potrošači, a i deo srednjih i malih preduzeća, pa i neke institucije su promenile svog snabdevača, tako da više nisu na snabdevanju kod našeg javnog preuzeća. Ovo je dodatna povoljnost jer tako deo električne energije koji bi oni trošili je na raspolaganju za široku potrošnju.

Kada je gas u pitanju, nadležni u Ministarstvu energetike tvrde da je podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru napunjeno. Trenutno je tamo 449 miliona kubnih metara gasa, a posebnim metodama dopunjava se do 470 miliona kubika, što je istorijski maksimum.

DOPUNjAVANjE

Ove količine, međutim, dovoljne su samo za oko tri meseca. Ako Ukrajinci odluče da kazne deo Evrope i zavrnu slavine, mogla bi da nam se ponovi 2009. godina. Nadležni, međutim, tvrde da su male šanse da se tako nešto dogodi, a, ako se i dogodi, Srbija ima spreman odgovor.

- Nažalost, već smo imali iskustva sa „ukrajinskim krizama“ i ako se realizuju sve najave i ponovo ove godine dođe do još jedne krize, nadam se da će nam ta iskustva pomoći da je što „bezbolnije“ prevaziđemo - kaže Savić. - Iz „Srbijagasa“ i sa nivoa Ministarstva rudarstav i energetike najavljuju da će naše podzemno skladište gasa „Bantski Dvor“ biti do kraja avgusta do svog maksimalnog kapaciteta ispunjeno. Radi se intenzivno na njegovom punjenju, i to su količine uz domaću proizvodnju koje će u nastupajućim hladnim danima, biti, nadam se, sasvim dovoljne za prioritetne potrošače. Moguće je neke manje količine dobiti i iz podzemnih skladišta gasa u Evropi, prvenstveno iz Mađarske, Austrije i Nemačke. Na te količine se može računati tek kada oni podmire potrebe sopstvenog tržišta i procene da će biti nekih viškova. Međutim, tada su cene i znatno više od ugovorenih, i na takvu „pogodnost“ treba računati samo u najgorem mogućem scenariju po energetski sistem Srbije. Preporuka je svima drugima da blagovremeno, tamo gde je to moguće, odnosno gde tehnički zamenski kapaciteti mogu da koriste neki drugi energent, obezbede dopunsko - alternativno gorivo, ugalj, mazut, drvo.

Prema njegovim rečima, deo potrošača, pogotovu u gradskim sredinama, koji tradicionalno koriste gas u hladnim danima, najverovatnije će preći na peći na struju.

- To nije interes ni našeg elektroenergetskog sistema, a ne bi trebalo ni nas pojedinaca - ističe Savić. - Da li će do toga zaista doći i u kom obimu umnogome će zavisiti od cene i cenovne politike Vlade u ovoj oblasti, ali i od samih vremenskih uslova. Ipak, uveren sam da Srbija čini sve da spremno dočeka nadolazeći zimski period, kao i da ima odgovor u slučaju gasne krize. Smatram da se moramo osloniti prvenstveno na domaće raspoložive resurse. Podzemno skladište prirodnog gasa biće napunjeno do svojih projektovanih kapaciteta, popunjavaju se rezerve uglja na deponijama naših termoenergetskih kapaciteta, rafinerija nafte radi stabilno i u preradi nafte ima sasvim dovoljno prostora za proizvodnju mazuta. To su ključni energenti, koji mogu supstituisati nedostajuće količine prirodnog gasa u slučaju gasne krize i oni su tu kod nas na našem tržištu. Dobrom koordinacijom gasnu krizu možemo „prebroditi“ bez većih poteškoća.

„ELEKTROPRIVREDA Srbije“ ima velika potraživanja od potrošača, suočava se sa ogromnim gubicima na dotrajalim mrežama i sa sve inventivnijim metodama krađe struje. Uz sve to, sistem su ozbiljno ugrozile majske stihije.

- Sistem EPS pretrpeo je velike štete tokom poplava u maju i još se sagledavaju sve mere koje mogu da se preduzmu kako bi se posledice poplava što manje odrazile na stabilost snabdevanja električnom energijom i poslovanje EPS - naglašavaju u ovom javnom preduzeću. - Povećanje cene električne energije nije rešenje za posledice poplava i može nadoknaditi tek trećinu finansijskih potreba EPS.