Za naš prvi rudnik zlata potrebno 177 miliona dolara

Uz primenu standardne tehnologije flotiranja godisnje je moguce dobiti dve i po tone zlata. U novom rudniku moglo bi da bude zaposleno 250 radnika. Istrazivanja rude zlata na planini Crni Vrh izmedu opstina Bor i Zagubica u koja je kompanija koja se bavi geoloskim istrazivanjima "Avala Risorsis" (Avala Resources) od 2010. godine ulozila vise od 160 miliona americkih dolara, naime pokazuju da postoji mogucnost da se na ovom mestu otvori prvi rudnik zlata u Srbiji.

Prema dosadasnjim podacima, na lokalitetima Bigar Hil, Korkan i Kraki pester ima ukupno 72 tone zlata.

Preliminarne ekonomske procene, koje je za Projekat zlata Timok sastavila nezavisna kompanija AMEC iz Perta u Australiji pokazuju da je za pokretanje rudnika zlata na Crnom Vrhu potrebno 177 miliona americkih dolara.

"Ocekuje se da ce za potencijalnu investiciju pokretanja prvog rudnika zlata u Srbiji biti potrebno 177 miliona americkih dolara, da ce tokom svog radnog veka, preko ubiranja rudne rente budzet Republike Srbije prihodovati 38 miliona dolara, i da ce biti zaposleno 250 ljudi", navodi se u saopstenju kompanije "Avala Risorsis" (Avala Resources).

Studija procenjuje pocetni povrsinski kop prosecnog radnog veka od 8,4 godina sa godisnjom proizvodnjom od 2,5 tona zlata u koncentratu, koristeci standardnu tehnologiju flotacije.

Projekat takode zahteva, otprilike dve godine ulaganja u infrastrukturu nakon dobijanja svih potrebnih dozvola i zakonskih regulativa u vezi sa zastitom zivotne sredine.

"Nas cilj u vezi sa objavljenom procenom jeste da pokazemo da je projekat potencijalno ekonomican i da ukazemo na delove projekta koji zahtevaju dodatni posao. Jasno nam je da cemo morati da ulozimo dodatni napor radi unapredenja iskoriscenja zlata iz finalnog koncentrata.", rekao je za Tanjug direktor kompanije "Avala Resources" Son Heson (Sean Hašon).

Menadzer istrazivanja kompanije "Avala Resources", Dzastin van der Torn (Justin van der Toorn), naglasava da su za sada poznati samo preliminarni rezultati ekonomske studije.

"Vazno je imati na umu da je Preliminarna ekonomska studija izvestaj koji pruza preliminarnu procenu u kom pravcu bi se projekat razvijao, kao i postojanje ekonomske odrzivosti tokom daljeg razvoja projekta. Odluka o otvaranju rudnika dolazi kasnije, nakon sto se kompletira studija izvodljivosti.

"I pored toga sto je rezultat izvestaja pozitivan, on ukazuje i na odreden broj osetljivih pitanja, kao sto su cena zlata i iskoriscenje metala, koji imaju veliki uticaj na sveukupnu ekonomicnost projekta. S obzirom da ne mozemo da uticemo na cenu metala, mozemo da radimo na poboljsanju iskoriscenja metala, kao i na otkrivanju novih resursa, koji se mogu dodati na postojece," rekao je on.

Prema njegovim rečima, to bi značilo dobit za sve interesne grupe.

"Jasno je da je najzanimljivije pitanje kada ce rudnik biti otvoren. Znam da ovo nije odgovor koji bi ljudi zeleli da cuju, ali rudarska industrija zahteva dugorocne planove i to za sada nije poznato. Ovo je razlog zasto se oslanjamo na Vladu da odrzi stabilnu i sto je jos vaznije, predvidivu klimu za investiciona ulaganja u buducnosti," dodao je on.