Divlja gradnja već srušila tri zakona

ŠUMARČEV, Dulićev, Veljin zakon. Nijedan, u proteklih 11 godina, nije uspeo da reši problem bespravno izgrađenih objekata u Srbiji. Prema tim propisima, uključujući i izmene i dopune zakona, legalizovano je svega oko 16 odsto divljih građevina. Ako se ima u vidu da je do 11. marta 2010. bilo podneto oko 720.000 zahteva, znači da je oko 100.000 zdanja dobilo naknadno izdate građevinske i upotrebne dozvole. Ali, broj „nerešenih“ predmeta popeo se ove godine za još oko 100.000 prijava, koje su vlasnici dostavili lokalnim samoupravama po poslednjem Zakonu o legalizaciji iz 2013.

Sve dok legalizacija ne bude jeftina i sa što manje neophodnih papira, problem bespravnih objekata neće biti rešen. Niko ne može da poruši 700.000 građevina za koje postupak nije završen, pošto većina vlasnika nije prikupila ni potrebnu dokumentaciju i nema nameru da plati astronomske cifre na ime naknade. A, tom broju treba dodati još pola miliona zdanja za koje zahtevi za legalizaciju nisu ni podneti u zakonom predviđenom roku. Ili, na to još oko 200.000 objekata s obzirom na to da je prethodni resorni ministar, Velimir Ilić, baratao sa procenom od ukupno 1,3 miliona nelegalnih građevina, a njegova naslednica, Zorana Mihajlović, sa 1,5 miliona.

U svakom slučaju, novog ministra građevinarstva čeka ozbiljan posao. Kako je najavila, u narednih mesec dana sa premijerom će biti postignut dogovor kako da se reši nasleđeni problem legalizacije. Vlada Srbije će, kaže Zorana Mihajlović, o tome doneti odluku do jeseni i rok za rešavanje legalizacije biće vrlo kratak.

Međutim, kako naći rešenje kada svaku pogodnost Ustavni sud obori? Najbolji efekat imao je Dulićev zakon iz 2009. godine, jer je bio predviđen manji obim dokumentacije i popusti od 99 i 60 odsto. I upravo se po tom zakonu broj pozitivno rešenih predmeta sa dva popeo na 16 odsto. Ali, krajem 2012. godine Ustavni sud je deo Zakona o planiranju i izgradnji, koji se odnosi na legalizaciju, proglasio neustavnim upravo zbog smanjenog obima dokumentacije, ali i popusta, koje država nema pravo da propiše, već samo opštine i gradovi pošto je naknada za uređenje zemljišta nadležnost lokala.

Najbolju nameru prema bespravnim graditeljima imao je Velimir Ilić, koji je predlagao gotovo besplatnu legalizaciju samo da se na višedecenijski problem što pre stavi tačka. Ali, zbog Ustavnog suda i stava koalicionih partnera „preglasan je“ pa se novim zakonom sve vratilo na staro - popuste može da odobri samo lokalna samouprava i mora da se priloži obimnija dokumentacija. I tako je država opet na početku. Zakonodavac mora da ima u vidu da su vlasnici nelegalnih objekata kao i ostali građani u teškoj finansijskoj situaciji.

Takođe, oni koji su zidali ili zidaju sa papirima i plaćaju sve obaveze, ne smeju da budu diskriminisani. Lokalne samouprave su valjda do sada naučile da od skupe legalizacije sigurno neće popuniti rupe u svojim budžetima. Dakle, država mora da nađe način da privoli opštine i gradove da spuste cene naknade za uređenje zemljišta. To je jedino rešenje.

DA SE PODVUČE CRTA

Ministar građevinarstva, Zorana Mihajlović, ističe da mora da se podvuče crta po pitanju nelegalnih objekata u Srbiji. Iza te crte, kaže, više nijedno zdanje neće moći da se gradi bez dozvole. To su najavljivali i svi njeni prethodnici, ali je parlament dva puta amnestirao divlje neimare, iako je gradnja bez dozvole još od 2003. godine krivično delo.