Potrošači se okreću malim trgovinama

PRITISNUTI sve tanjim mesečnim primanjima, potrošači u Srbiji sve ređe praktikuju velike kupovine i megamarkete, a okreću se neophodnim dnevnim nabavkama u manjim trgovinama ili kako ih najčešće zovemo „radnjama na uglu“. Ali, ne vraća se samo srpski kupac bakalnicama i ostalim kategorijama malih trgovina - to je sada trend i u regionu, ali i u Evropi i u Americi.

Naš potrošač sada uglavnom prati povlastice, akcije i sniženja koje nude veliki trgovinski lanci i češće odlazi u planske nabavke. Građani tako neophodne dnevne namirnice mahom nabavljaju u prodavnicama u komšiluku ili „usput“ na nekoj uobičajenoj dnevnoj ruti do posla, škole, obdaništa, sportskog centra...

Ali, posle skoro decenije ponovo postaju aktuelne manje radnje i supermarketi. Jer, sve više se smanjuje razlika u ceni namirnica i ostalih artikala između malih i velikih trgovina, a trgovci kažu da je to „logična reakcija na besparicu“. Uz to, trgovci se vraćaju u centralne gradske zone, otvaraju manje markete i spuštaju cene da bi se lakše podnela kriza, odnosno bar koliko- -toliko održao promet.

- Hipermarketi, a pogotovo tržni centri su predstavljali vrhunac potrošačkog društva, a to znači i kupovinu stvari koje vam i nisu potrebne - kaže za „Novosti“ Goran Kovačević, generalni direktor trgovačkog lanca „Gomeks“.

- To doba izobilja je nestalo, ljudi se ponašaju racionalnije, kupuju manje - samo ono što im je potrebno i kada im je stvarno potrebno. Trgovci su to i te kako osetili kroz pad prometa i preorijentisali se na „manje trgovinske formate“, što bliže potrošaču, a cene su ostale približne, prilagođene tanjem džepu potrošača.

Kovačević naglašava da se sada sem hrane, u manjim trgovinama sve više kupuju piće, kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu... To je trend koji je verovatno dugoročan i tu Srbija nije nikakav izuzetak. Veliki tržni centri će, prema Kovačevićevoj proceni opstati, ali samo oni koji su dobro pozicionirani i koji ponude potrošačima dodatnu uslugu, kao što je ugostiteljstvo, zabava, dodatni, specifični asortiman.

U PKS objašnjavaju da Srbija deli sudbinu regiona i prati trend globalnog tržišta. Slična je situacija sa kupovnom moći stanovništva i sa cenama, kao u zemljama okruženja. U proteklom periodu, cene se nisu značajnije povećavale, kad su u pitanju prehrambeni proizvodi, zbog oslabljenje kupovne moći stanovništva, koja je posledica sve veće nezaposlenosti.

- Maloprodajnu mrežu u Srbiji čine hipermarketi sa pet odsto učešća u prometu, supermarketi oko 24 odsto i isto toliko zauzimaju i minimarketi, dok je učešće tradicionalnih radnji oko 29 procenata - kazala je za „Novosti“ Gordane Hašimbegović, sekretar Udruženja trgovine Privredne komore Srbije.

Veliki prehrambeni trgovinski lanci, dodaje Hašimbegovićeva, bore se za svakog kupca, što se ogleda u ponudama sa povoljnijim cenama i nizom akcija. Razvoj trgovačkih marki, jedan je od prioriteta velikih trgovina, i sve više se ulaže u kvalitet tih proizvoda, uz prihvatljive cene.

- Male komšijske radnje uvek će biti „važne“ kao i svuda u svetu, ali je konkurencija velikih trgovaca izražena - smatra Hašimbegović. - Napori malih za opstanak na tržištu su značajni, pre svega, zbog nejednakih uslova nabavke robe od dobavljača, ali i platežne mogućnosti lokalnih potrošača. Jedina njihova šansa jeste da se udruže, da se povezuju.

RASTE SIVA ZONA

EKONOMSKA kriza doprinela je rastu sive ekonomije i takva situacija tera i velike i male trgovce da se bore sa nelegalnom konkurencijom.

- Najveći problemi sa kojima se suočavaju trgovci jesu nelikvidnost, visoki porezi i neuspele privatizacije - ističe Gordana Hašimbegović. - Poslovanje otežavaju i nepovoljni krediti za trgovinska preduzeća, nekonkurentnost malih trgovina u odnosu na velike strane trgovinske lance.