Početnici teško dolaze do kredita

ŠANSU da biraju između kredita i lizinga za nabavku opreme za svoje preduzeće imaju samo vlasnici već razrađenih biznisa. Početnici, koji tek žele da se upuste u pokretanje nekog posla, moraće da se snađu na drugačiji način da bi obezbedili mašine ili poljoprivrednu mehanizaciju koja im je potrebna. Jer, ni banka, ni lizing kuća ne pozajmljuju novac niti opremu firmama bez ijednog završnog računa.

Vladimir Pajović, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da lizing kuće prihvataju i klijente slabijeg rejtinga, ali kod predmeta koji su veoma lako utrživi, odnosno lako mogu da se prodaju.

- U slučaju kada preduzeće ili preduzetnik nema kreditnu istoriju i započinje posao od nule, lizing kuće su spremne da finansiraju putnička i laka komercijalna vozila - kaže Pajović za „Novosti“. - Za ostale vrste predmeta smatramo da je potrebno da preduzetnik ima vrlo dobru ideju, možda već neke zaključene ugovore, iskustvo i razrađene alternative ukoliko se osnovna ideja ne razvija po planu.

Pajović ističe da neke od ovih stavki može da zameni i značajan iznos učešća za srednje utržive predmete kao što su ostala vozila, poljoprivredna i građevinska mehanizacija i slično.

- Ne smatramo da je lizing rešenje za započinjanje biznisa u procesnoj industriji ili kada su u pitanju vrlo specifične mašine i oprema osim uz dodatno obezbeđenje, poput podrške već uspešne firme - objašnjava Pajović.

Inače, i lizing i kredit su dobri načini za obezbeđenje potrebnog kapitala za održavanje i razvoj biznisa. Osnovne razlike su u tome što je oprema ili vozilo koje se kupuje kroz kredit odmah u vlasništvu dužnika, dok kod lizinga ono ostaje u vlasništvu lizing kuće, sve dok se ne otplati.

- Za razliku od finansijskog, ugovori operativnog lizinga, poznatog kao rent, ne mogu da se završe otplatom poslednje rate, jer moraju da imaju buduću, neotplaćenu vrednost na kraju ugovora - objašnjava Pajović. - Ako se ona ne plati, predmet na kraju ugovora može da se vrati lizing kući bez dodatnih obaveza.

Ovu vrstu lizinga naročito koriste preduzeća koja obnavljaju svoj vozni park kroz, praktično, rentiranje vozila od lizing kuće.

Kamatne stope se, kod lizinga i kredita razlikuju za procenat, dva. Obično je nabavka, bar za vozila, jeftinija na lizing, jer se kamatna stopa kreće od 4,4 do šest odsto godišnje, i zavisi od kretanja euribora. S druge strane, banke imaju pristup raznim državnim programima subvencija, poput nedavno potpisanog ugovora o poljoprivrednim kreditima, jer važeće zakonsko rešenje još ne prepoznaje lizing kao mogući način finansiranja kroz dotacije. Ali, mana kod kredita je dodatno obezbeđenje koje se zahteva od dužnika.

- Banke ne daju „start ap“ kredite jer nam je neophodna kreditna istorija da bismo procenili rizičnost plasmana - rečeno je „Novostima“ u jednoj banci. - Privrednici se trenutno češće odlučuju za dinarske kredite, oni su na kratak rok, do maksimum dve godine, a kamatne stope su povoljnije što preduzeće ima veći godišnji obrt. Tako dinarski zajam mikro firme košta oko 13, 14 odsto godišnje, dok je kamatna stopa za one sa obrtom od dva miliona evra oko 10 odsto. Kredit u evrima nije više interesantan, što zbog kursa, što zbog izostanka subvencija. Ovde su kamatne stope promenljive i trenutno oko sedam odsto godišnje.