Srbi plaćaju više od 1.200 taksi

TAKSE se u srpskoj privredi pojavljuju kao feniksi. Iako se godinama priča da su i one pokušajima giljotine propisa srezane, njihov broj se ne smanjuje. Pre bi se moglo reći da se sa ukidanjem u jednoj ustanovi, pojavljuju kao namet na nekoj drugoj strani. Tako se čini privrednicima, ali njihove tvrdnje potkrepljuju i istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

U poslednjem popisu neporeskih nameta oni su identifikovali više od 1.200 taksi i naknada, od čega je više od 850 republičkih administrativnih taksa, 24 su pokrajinske i još 384 parafiskalne, za koje država ne daje povratnu uslugu. Samim tim ne čudi što privrednici kada plaćaju taksu ne znaju šta tačno plaćaju.

U malim i srednjim preduzećima ističu da i nakon ukidanja 138 taksa i naknada u 2012. plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete. Za velike kompanije najproblematičnija je firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i naknade u oblasti ekologije.

Milan Knežević, predsednik Upravnog odbora Privredne komore malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, smatra da je jedan od najapsurdnijih nameta, uredba o računanju ekološke takse prilikom uvoza robe.

- Zaračunava se ekološka taksa na bruto težinu mašine bez obzira na to što ona nikad neće završiti kao zagađivač prirode. Pošto u nadležnom ministarstvu tvrde da će ona najkasnije za 10 godina završiti na otpadu ispada da privrednici toliko godina kreditiraju državu kroz plaćanje takse - smatra Knežević. - Na primer, na peglu od 35 evra, obračunava se ekološka taksa od 400 dinara, što je oko 10 odsto njene vrednosti. Time se i nabavna vrednost uvećava, a za mnoge proizvode je taksa veća od eventualnog profita privrednika. Zahtevaćemo pod hitno da se ova uredba ukine, ali i da se omogući kontrola nad utroškom sredstava koja se pikupljaju na ovaj način.

Jelena Bojović, direktor Tima za regulatornu reformu u NALED-u, kaže da privrednicima najviše smeta što se za jednu uslugu naplaćuje po nekoliko taksa ili naknada, a često i ne znaju šta tačno plaćaju.

- Za utvrđivanje veterinarsko-sanitarnih uslova preduzetnici plaćaju čak pet taksa. Prvo moraju da uplate tri republičke administrativne takse, jednu sudsku za overu i još jednu za troškove postupka - navodi Bojovićeva. - Ministarstvo finansija je formiralo radnu grupu za izradu nacrta Zakona o naknadama, koji bi trebalo konačno da reguliše ovu oblast. Zakon će sprečiti uvođenje novih nameta različitim sektorskim zakonima, obezbediće se predvidljivost visine naknada, s obzirom na to da će se i osnovice i stope urediti ovim zakonom, a ne, kako je to dosada bio slučaj, podzakonskim aktima.

DAŽBINE

NEPORESKI nameti koji najviše opterećuju poslovanje privrednika su takse za izvoz, za isticanje firme, korišćenje mineralnih sirovina, plaćanja za licence - navodi Jelena Bojović. - Tu su i dozvole propisane od strane Ministarstva energetike i životne sredine, naknade organizacijama muzičkih autora, organizaciji proizvođača fonograma, za sticanje prava službenosti prolaza, prava svojine i prava zakupa koja propisuju javna preduzeća. Za većinu ovih taksi, najveći problem je u njihovoj visini za određene kategorije privrednih subjekata.