Nenaplativo pola kredita

BANKE sve teže naplaćuju odobrene kredite. Nenaplativi zajmovi su premašili 400 miliona dinara, ili prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije 21,3 odsto. Ali, bankari smatraju da je taj nivo daleko veći i da dostiže i do 40 odsto. Tako, banke od građevinskih firmi ne mogu da naplate 49,1 odsto odobrenih pozajmica, od prodavaca nekretnina i obrazovnih institucija 40,4 odsto, a od prerađivačke indsustrije 25,2 odsto.

Firme u Srbiji duguju oko 12,5 milijardi evra kredita, a u inostranstvu 9,3 milijarde evra. Banke im sve manje odobravaju zajmove, a postojeće uglavnom refinansiraju.

- Udeo nenaplativih zajmova je oko 40 odsto - rekao je Slavko Carić, predsednik IO Erste banke. - Zbog toga banke smanjuju odobravanje novih kredita privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije. Ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio je 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorava da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji. Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

- Podaci o kašnjenju u otplati kredita trebalo bi da se javno objavljuju, a taj problem može se rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstava, predstavnika katastra i pravosuđa - smatra Čupić.

U NBS kažu da pažljivo prate stanje i kretanje nenaplativih kredita, kao i efekte svojih dosadašnjih aktivnosti na smanjenju nenaplativih kredita. Do kraja septembra prošle godine iz banaka je izmešteno 21,2 milijarde dinara loših kredita.

- Učešće problematičnih kredita kod privrede skoro je tri puta veće nego kod stanovništva, što jasno ukazuje gde je problem - navode u NBS. - Mislimo da je još slabo iskorišćena mogućnost prodaje tih palsmana specijalizovanim službama koje bi se bavile naplatom i unovčavanjem kolaterala.

SPOLjNI DUG

FIRME su u prvih devet meseci prošle godine smanjile su dugoročni dug prema inostranstvu za 81,3 miliona evra, a kratkoročni za 1,7 miliona evra. U isto vreme su se zadužile 122,5 miliona evra. Krediti su uzeti od povezanih firmi, stranih banaka povezanih sa domaćim, kao i od ostalih kreditora. Podataka koliki je stepen nenaplativih zajmova koji su uzeti u inostranstvu nema.