Zapošljavanje u inostranstvu: Od prevare štiti državna licenca

U SRBIJI posluju tačno 62 agencije za posredovanje u zapošljavanju, koje imaju dozvolu Ministarstva rada da srpskim državljanima pronalaze posao u zemlji, ali i u inostranstvu. One imaju urednu licencu i ispunjene poslovno-tehničke uslove za rad, a njihov spisak nalazi se na internet-stranici Nacionalne službe za zapošljavanje, koja se i sama bavi ovim poslom. Mimo ove liste, nijedna agencija ne može legalno da pronalazi posao našim ljudima u drugim državama.

Agencija „Hej ju“, koja je srpske radnike slala u Soči da rade „na crno“ pod izuzetno teškim uslovima, ne nalazi se na ovom spisku. Ona je uredno registrovana, ali kao konsalting agencija. Za zapošljavanje radnika nije bila registrovana, jer bi u tom slučaju Agencija za privredne registre zahtevala na uvid i dozvolu za rad od ministarstva.

- Teško je zaštititi prava radnika stoprocentno. Zato, kada kreću na posao u inostranstvo, naši ljudi moraju da znaju kuda, gde i kod koga idu i da li je taj poslodavac pouzdan - objašnjava za „Novosti“ Boško Latković, načelnik odeljenja za sprovođenje međudržavnih sporazuma i naknada Nacionalne službe za zapošljavanje. - NSZ godišnje odbije na desetine poslodavaca koji su zainteresovani da zaposle ljude, u zemlji ili u inostranstvu. Procedure koje primenjujemo su jasne i vrlo stroge. Svaki poslodavac mora da potvrdi ono što obećava u mejlovima i da lično dođe i razgovar sa potencijalnim kandidatima obavi u prostorijama Nacionalne službe. Kada je reč o poslodavcima iz inostranstva, zahteva se preporuka naše ambasade u konkretnoj državi ili, eventualno, preporuka strane ambasade u Beogradu, kojom se potvrđuje da je reč o pouzdanom i ozbiljnom poslodavcu.

Latković ističe da naše radnike uglavnom traže srpski poslodavci, koji u stranim zemljama imaju dozvolu za rad. Najviše ih traže iz Rusije, zatim iz bivših jugoslovenskih republika, ali i nekih država EU. Iskustvo pokazuje da su nesavesni poslodavci uglavnom zainteresovani samo da preko ovlašćenih agencija ili NSZ ostvare kontakt sa nezaposlenim ljudima, a potom izbegavaju bilo kakve legalne institucije.

- Postoje slučajevi da poslodavci iz pojedinih država EU traže naše radnike, a potom ih, na primer iz Slovenije, upute u, recimo, Litvaniju, po osnovu šengenskog sporazuma - objašnjava Latković.

ODBILI RUSIJU