Rekordan prinos šljiva, a kupaca nema

KO je papučar u Šumadiji? Onaj domaćin kojem više šljiva završi u pekmezu nego u rakiji... U Srbiji, kako stvari stoje, ove godine papučara neće biti, a šljiva će biti i za rakiju, a i za pekmez. Šljive, nacionalno voće Srbije, kako procenjuju stručnjaci, mogle bi da donesu rod od gotovo 700.000 tona. Prinos, istina, jeste dobar, ali, kako kažu poljoprivrednici, koji su u šljivicima morali da podupiru rodne grane, da se ne izlome pod teretom voća, cena je daleko od dobre.

Milenko Stanković, iz Trbušana, kod Čačka, ovih dana je u poslu branja, ali i sakupljanja šljiva. Ima, kaže, oko 200 stabala, a njegov šljivik deli sudbinu većine voćnjaka sa šljivama u Srbiji.

- Šljive jesu stare, pošto ih je sadio još moj otac, pre tridesetak godina - kaže Stanković. - I pored toga, veoma dobro su rodile, ali, šta mi vredi dobar rod, kad mi nakupci nude cenu od šest dinara po kilogramu. Pitam se, da li da ih uopšte berem, ili da ih sve samo otresem, pa da pečem rakiju. Najgore mi je kad vidim da na pijaci šljive prodaju za daleko više para, a kad stignu do marketa, tad im je cena desetostruko viša...

U Srbiji, kako statistički podaci prikazuju, ima više od 400.000 stabala šljiva. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ovi podaci i nisu sasvim pouzdani, jer se među stablima koja donose rod, računaju čak i ona u voćnjacima strijim od 50 godina.

- Rod šljiva nikad nije bio bolji, ali je zato kvalitet slab - ocenjuje profesor dr Mihailo Nikolić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Ako se kao zvaničan podatak za godišnji rod uzima 500.000 tona, onda ćemo ove godine u Srbiji imati oko 700.000 tona šljiva.

Problem je, međutim, dodaje Nikolić, to što kvantitet, automatski, ne znači i kvalitet. Kada voćke lome grane, teško se mogu očekivati dobri plodovi.

- Pravih voćnjaka, u kojima se šljive gaje na savremen način, međutim, veoma je malo - ukazuje Nikoić. - Većina ovog dobrog roda, vlasnicima će, samim tim, doneti relativno mali prihod, pošto će, umesto da rukom beru kvalitetne, krupne plodove i prodaju ih sveže, oni sitnu i nekvalitetnu šljivu, koja je izuzetno mnogo rodila, prodati za dalju preradu, ili će sami peći rakiju i praviti pekmeze.

U Srbiji je, kako navodi Nikolić, manje od 10 odsto šljivika mlado, a većina zasada starija od 20 godina. Najčešće se gaje šljive sorte stenlej, a ređe se mogu naći šljivici sa zasadima sorte čačanska rodna i čačanska lepotica. Ove sorte, inače, daju veće sveže plodove, a nisu loše ni za konzerviranje.

- Stvari se polako menjaju nabolje, pošto se sada već lakše mogu naći moderni voćnjaci sa šljivama, u kojima se primenjuju sve agrotehničke mere i dobijaju se plodovi vrhunskog kvaliteta - kaže Nikolić. - Za promene je, ipak, potrebno vreme, pošto je, posebno u centralnoj Srbiji, uobičajeno da svako domaćinstvo ima šljivik, koji je, međutim, praktično prepušten slučaju. Rod po stablu, u tom slučaju, umesto 20 i više kilograma, koliko je uobičajeno u svetu, manji je od 10 kilograma.

Izostalo je, takođe, i udruživanje proizvođača, tako da se, posebno za strane kupce, teško mogu prikupiti dovoljne količine kvalitetnih plodova.

IZVOZ RASTE

PRVI proizvod koji je Srbija, još 1894. godine, izvezla u SAD bile su upravo suve šljive. Tada ih je izvezeno 40.000 tona, a u dobrim godinama iz Srbije je u inostranstvo otpremano i 60.000 tona ovog sušenog voća. Količine suvih šljiva koje su se izvozile pre pet-šest godina svedene su gotovo na nulu, a od tada se izvoz polako popravlja...