Migranti nadiru, ali ne preti kriza: Većina ilegalaca stiže u Srbiju preko Albanije i Severne Makedonije

BROJ migranata dvaput je veći ove nego prošle godine. Do sredine novembra u Srbiji je registrovano oko 27.000 ulazaka migranata i izbeglica, a očekuje se da do kraja godine bude više od 30.000, rekao je novinarima šef beogradske Kancelarije UNHCR Hans Fridrih Šoder. Ipak, prema njegovim procenama, za sada nije na pomolu migrantska kriza poput one iz 2015.

Samo u oktobru registrovana su 4.123 dolaska, što je za 500 više nego mesec pre toga. Na jučerašnji dan u centrima je smešteno 4.302 migranta, a mesta i dalje ima, jer su kapaciteti 6.000 ležajeva.

- U četvrtak je, posle godinu dana pauze, otvoren prihvatni centar u Preševu, u koji je poslato prvih 400 migranata, nađenih u okolini Sombora - kazao je Šoder. - Zanimljivo je da među njima ponovo dominiraju Sirijci - 330 ljudi, iako su u međuvremenu dominirali ljudi iz Avganistana, Iraka, Pakistana…

PROČITAJTE JOŠ - Na aerodrom u Batajnici sleteli moćni helikopteri, ponos naše vojske!

Većina "ilegalaca" stiže u Srbiju i dalje preko Albanije i Severne Makedonije. Njihov obrazovni, socijalni i drugi sastav je mešovit, a izbeglice su često bolje situirane i obrazovanije od ekonomskih migranata. Među njima ima i političkih "begunaca", žena koje su pobegle od ugovorenog braka ili nasilja, pripadnika LGBT populacije i transvestita... Migranti su mahom iz srednje klase, a najsiromašniji ostaju u Libanu i Turskoj.

Oko 10 odsto ove populacije čine deca bez pratnje, kojima je teško odrediti tačne godine, jer nemaju dokumenta ili imaju lažna. Neki tvrde da su mlađi da bi bili u posebnom režimu zaštite, dok drugi insistiraju da su stariji, da ne bi bili odvojeni od grupe i krijumčara.

Hans Fridrih Šoder

- Bez pratnje smo ove godine registrovali oko 3.000 dece, u svakom trenutku ih u Srbiji ima 400 do 500, a svako treće odluči da ostane neko vreme. Najveći broj su dečaci iz Avganistana - kaže Šoder, i dodaje da su oni najranjivija kategorija i na meti svih vrsta eksploatacije.

Njihove porodice po pravilu plate krijumčarima da ih dovedu bezbedno do zapadne Evrope, pa da tamo zarađuju i šalju porodicama novac. Na stalnoj vezi su sa roditeljima, koji vrše jak pritisak, kada im UNHCR i Komesarijat obezbede siguran smeštaj i zaštitu, da ipak nastave put i ne ostaju u Srbiji. Najmlađe dete koje se samo našlo na putu imalo je pet godina.

Statistika UNHCR pokazuje da je 16 osoba ove godine u Srbiji dobilo azil, a 17 supsidijarnu zaštitu. Migranti i izbeglice najviše muku muče jer nemaju zdravstvene knjižice, izbegličke pasoše i identifikaciona dokumenta, koja bi im pomogla da otvore bankovni račun.

U prvoj polovini godine 4.594 stranca su izrazila nameru da traže azil u našoj zemlji. Broj je počeo da raste od juna, da bi u septembru stigli do 1.658 za mesec dana.

DODIK: NEĆEMO CENTRE U SRPSKOJ

POŠTO je ministar unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona Nermin Kljajić izjavio da su ih posetili predstavnici britanske ambasade u BiH i da su dobili obećanje da će zemlje članice Saveta za sprovođenje mira u BiH 5. decembra razmatrati pitanje migrantske krize, te da će se formirati centri na teritoriji Federacije BiH i Republike Srpske, stigle su oštre reakcije iz Banjaluke.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da Savet za sprovođenje mira ne može da donosi odluke u vezi sa migrantskom krizom. Naveo je da su vlasti RS odlučile da na njenoj teritoriji neće biti pravljeni centri za migrante. Istog stava je i predsednik Vlade RS Radovan Višković.

DVA TUNELA KA MAĐARSKOJ

MAĐARSKA policija pronašla je dva tunela koja su koristili migranti da uđu iz Srbije. Kako su saopštili iz tamošnje policije, jedan je otkriven u selu Ašotalomu, i privedena su 44 migranta, a drugi u selu Čikerija. Oba su ponovo zatrpana.

Đerđeli Gulaš, šef kabineta Viktora Orbana, izjavio je da je broj migranata koji dolaze iz Srbije znatno porastao u poslednjih mesec dana. Od 11.808 pokušaja ilegalnih ulazaka, 2.418 bilo je u novembru.