Srbi u Federaciji BiH imaju manja prava nego migranti: Postali smo građani četvrtog reda

SRBI u Federaciji BiH, iako su konstitutivan narod, građani su četvrtog reda. Imaju manja prava nego migranti. Dok migranti iz afro-azijskih zemalja, bez ikakvih ličnih dokumenata, dobijaju besplatno hranu, smeštaj, zdravstvenu zaštitu i internet, više od 20 srpskih sela i dalje je bez struje.

Ovo je u javnost izneo predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović.

- U BiH je ušlo oko 40.000 migranata, od kojih su oko 30.000 muškarci i svi se izjašnjavaju kao Muhamedi iz Sirije, iako su iz Avganistana, Iraka i drugih zemalja. Srbi iz sela Prkosa rado bi se menjali sa migrantima u Bihaću, jer žive u daleko boljim uslovima nego povratnici - kaže Radanović.

Pročitajte još - Zašto Srbi u BiH postaju Bošnjaci

On dodaje da je na poslednjem popisu, pre šest godina, upisano 56.000 Srba u Federaciji, ali da je od tada broj pao na oko 45.000. U Sarajevskom kantonu manje ih ima nego Kineza, Arapa i ostalih stranih naroda. Do 30.000 živi u četiri opštine: Glamoč, Grahovo, Drvar i Bosanski Petrovac. U ostalim kantonima, gde su manjina, potpuno su marginalizovani i ne mogu da dobiju posao u javnim službama, ili ga dobijaju u zanemarljivom procentu.

Te opštine, iako među najnerazvijenijim, dobijaju minimalna sredstva sa vrha. Kako su naveli načelnici opština Drvar i Glamoč, Dušica Runić i Nebojša Radivojša, da nije pomoći Srbije i Republike Srpske, ne bi opstali. Srbi u Federaciji su svakodnevno na meti napada, a srpska crkva u Pofalićima napadnuta je čak 18 puta.

Predstavnici srpskih opština ubeđeni su da federalne vlasti pokušavaju da nasele 7.000 migranata u njihova sela, da bi promenili etničku strukturu i naterali ih u izbeglištvo. Zato su ustali protiv takvog pokušaja u Medenom Polju, a braniće i Lipu.

POMOĆ IZ SRBIJE

OTVARANjE pogona "Jumka" u drugoj polovini decembra vratiće nam nadu i poboljšati povratak, rekla je Dušica Runić: - Od milion evra pomoći, koju je Srbija izdvojila za Drvar, uložićemo deo u formiranje poslovne zone, a deo za rekonstrukciju vodovoda i infrastrukturu.