Za obnovu Žiče 36,7 miliona

U susret obeležavanju značajnog crkvenog i državnog jubileja - osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, Ministarstvo kulture i informisanja podržalo je projekate na adekvatnoj zaštiti, obnovi i prezentaciji srednjovekovnog manastira Žiče nadomak Kraljeva, zadužbine kralja Stefana Prvovenčanog i prve srpske arhiepiskopije.

- Za obnovu srpske carske lavre Manastira Sveta Žiča, koji obuhvata istraživačke radove na fasadi manastirske crkve Svetog spasa, parterno uređenje porte i projekte statičke sanacije najugroženijih pratećih građevina kao što su obimni zid, Crkva Svetog Save sa svetosavskom trpezarijom i kapela Svetog Jovana, Ministarstvo kulture je u minule tri godine izdvojilo 36,7 miliona dinara - rekao je danas tokom posete Žiči ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. - Jer, Žiča je jedno od najsvetijih i najvažnijih mesta srpske duhovne i kulturne istorije. Ovaj manastir svedočio je istoriji naše države i naroda. Bio je razaran, napuštan, obnavljan, udaran od strane okupatora, neprijatelja, a neretko i od same prirode brojnim zemljotresima i elementarnim nepogodama. Uprkos tome, ovaj dragulj srpske kulture i duhovnosti opstao je 800 godina i mi imamo razloga za ponos kada se okrenemo unazad i pogledamo svoje istorijsko trajanje.

On se zahvalio svim znanim i neznanim generacijama, i iz bratstava i sestrinstava iz redova Srpske pravoslavne crkve, kao i našem narodu, koji je kad je mogao i koliko je mogao brinuo o ovoj svetinji, dodajući da će suštinski napori na zaštiti i obnovi srpskog kulturnog nasleđa imati dužnu brigu celokupnog društva i u decinijama pred nama.

PROČITAJTE I:ZAVRŠENI RADOVI NA PALATI PRAVDE: Još nameštaj, pa useljenje

- Srpska kultura ima svoje dugo trajanje kroz vekove, ima svoj formatirani identitet i svoje jezgro. Ona je samodefinisana i autonomna, ali je tokom dugih vekova i primala i davala uticaje. Srpska kultura i u budućnosti mora da bude otvorena za promene duha vremena, ali takvi uticaji ne smeju da menjaju ono naše osnovno, identitetsko jezgro koje se odnosi na naš jezik, pismo, kulturnu i istorijsku tradiciju i naš dugovečni i vekovni kulturni identitet - naglasio je Vukosavljević. - Nikada nije previše novca, ni truda, ni sredstava koje društvo može da uloži u očuvanje svojih spomenika kulture, ali ćemo mi nastaviti da se zalažemo da se ovakav stav pretoči iz protokolarnih reči u jednu održivu, utemljenu i prihvaćenu praksu.

Ministar Vladan Vukosavljević i prof. dr Mirko Kovačević

Istraživački radovi na Crkvi Svetog spasa, prema rečima prof. dr Mirka Kovačevića, konsultanta Zavoda za zaštitu spomenika kulture i renomiranog stručnjaka u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, bili su neophodni, budući da je fasada oštećena, tako da je najpre potrebno mapirati sva oštećenja koja bi se sanirala u skladu sa svim principima zaštite. Konzervatorsko-restauratorski radovi će se izvoditi u saradnji sa renomiranim ekspertima i uz primenu prirodnih materijala.

- Žiča je spomenik kulture pod zaštitom države i svi radovi koji se izvode pod budnim su okom stručnjaka. Ovaj manastir ima sudbinu većine spomenika u Srbiji. Takvu građevinu nije jednostavno obnoviti i konstrukcija koja je rađena prilikom prethodnih obnova je za vreme zemljotresa 1987. i 2010. pokazala znake da nije statički stabilna. Projekat koji je vrlo bitan, osnovni za Žiču, jeste statička sanacija građevine. Taj projekat radi profesor Šekularac sa Arhitektonskog fakulteta, neka istraživanja su završena, a neka zahtevaju vreme, tako da ćemo imati kompletan projekat statičke sanacije - istakao je prof. dr Kovačević. - Drugi problem je fasada, koja je prvobitno bila crvena, malterisana bojom koju je Sveti Sava doneo sa Svete Gore. Devedesetih je fasada obnovljena materijalima koji su se pokazali kao neodrživi. To se svakako mora ispraviti, ali se mora pronaći tehnološki postupak kako uraditi postojani novi malter od prirodnih materijala.

CENTAR DUHOVNOSTI

MANASTIR Žiča, zadužbina prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i prva srpska arhiepiskopija svojim značajem prevazilazi svoju epohu i daje pečat čitavoj srpskoj kulturnoj istoriji. Mesto krunisanja srpskih vladara i sedište crkvenih prelata, od osnivanja do danas neguje ideju kontinuiteta srpske duhovnosti. Arhimandrit Sava je 1219. mudrom politikom uspeo da od romejskog cara i carigradskog patrijarha u Nikeji izdestvuje autokefalnost SPC. Za mesto prve arhiepiskopije izabrana je upravo Žiča, nedaleko od ušća Ibra u Zapadnu Moravu, u oblasti koja se u 13. veku nalazila na približno istoj udaljenosti od vizantijskog Carigrada i latinskog Rima.

NAĐENA ZAGUBLjENA PLOČA

TOKOM parternog uređenja i izgradnje platoa nedavno je pronađena izgubljena mermerna ploča sa natpisom, koja je prvi put otkrivena 1925. godine u manastirskoj porti.

- Reč je o fragmentovanoj zagubljenoj ploči, koja je poslužila kao podloga za popločavanje iz vremena vladike Nikolaja Velimirovića. Natpis govori o poslednjoj srednjovekovnoj obnovi manastira Žiče 1562. godine u vreme mitropolita Zaharija - kaže monahinja Nektarija. - On je najverovatnije u zapustelom manastiru obnovio monaške kelije, palatu u severozapadnom delu manastira i spoljnu pripratu Spasove crkve.