Gojaznost je bolest, važno je da znamo šta jedemo

Epidemija gojaznosti zahvatila je celu planetu, a ni Srbija nije pošteđena. Najviše raste broj gojaznih među decom.

Nepravilna ishrana - brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, preskakanje obroka, ali i slaba fizička aktivnost, glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.

PROČITATJE JOŠ - Gojaznost zbog reklama

Istraživanje o navikama stanovnika Srbije u ishrani pokazali su da više od 75 odsto ispitanika smatra da je ishrana važna, ali manje od četiri odsto naglašava da se u praksi hrani zdravo.

Glavni razlog zbog čega su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno žabrinjava jeste da skoro 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje.

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta Batut Dragana Jovanović rekla je na panelu "Važno je da znamo šta jedemo" da je gojaznost rastući problem kod dece i da u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji.

PROČITAJTE JOŠ - Bucmasta deca rastu u gojazne ljude

Ona je istakla da je pravilna ishrana važna od samog rođenja deteta, da za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, kao i da se kasnije prvo u ishranu uvodi povrće a zatim meso.

"Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, očekuje se da i energetski unos bude odgovarajući. Neophodno je da se unose sve vrste namirnica - žitarice, različite vrste hlebova, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši", pojasnila je Dragana Jovanović.

Napominje da je jedan od kritičnih perioda, što se tiče pravilne ishrane, polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Presudnu ulogu u tom periodu imaju roditelji, ali i zrelost deteta.

Sledeći važan period je adolescencija, kada može doći do oštećenja zdravlja raznim dijetama. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tom ne konsultuju sa stručnjacima.

"I u odraslom dobu mora da se vodi računa o ishrani. Svi moramo da nađemo dovoljno vremena za naše zdravlje. Osim raznovrsne, zdrave ishrane, mora se voditi računa i o količini hrane koje unosimo, jer se menja hormonski status i kod muškaraca i kod žena", pojasnila je Jovanovićeva.

Ističe da je gojaznost bolest i da može da bude uzrok različitih drugih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma...

A šta ulazi u sastav proizvoda koje kupuju i jedu, zna zanemarljiv broj građana Srbije. Istraživanje je pokazalo da samo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, a da 70 odsto ispitanika to čini povremeno.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović rekao je da poljoprivredne inspekcije godišnje urade oko 5.500 kontrola proizvodnih pogona, ali i namirnica u prometu, i da se najveći broj nepravilnosti odnosi na deklarisanje robe.

"Najveći broj nepravilnosti koje nalazimo je sa deklaracijama. To nekada bude i više od 30 odsto svih nepravilnosti", rekao je Vujović.

On je naglasio i da inspekcija reaguje i na svaku prijavu potrošača i da se u 25 odsto slučajeva pokazalo da su potrošači bili u pravu.

Nutricionistkinja Ana Todorović kaže da se polako menja svest kod građana u poslednje dve godine, da su počeli da čitaju deklaracije, koje su lična karta proizvoda, ali i da su sve više zainteresovani za pravilnu ishranu.

"To što se samo četiri odsto građana hrani zdravo, krivci su nedostatak slobodnog vremena, stres, ekonomska situacija", zaključila je ona.

Istraživanje o navikama u ishrani ljudi u Srbiji sproveo je maloprodajni lanac Delez Srbija.