KOMENTAR: Masakr

DA su ubice četrnaest žetelaca u Starom Gracku kažnjene, da su osetile bar deo bola koji su naneli svojim žrtvama, teško da bi drugi Albanci pomislili da ponove zločin.

Teško da bi i mlađe generacije Albanaca učili da se ponose zločinima i da je masakr nad nedužnim žeteocima "herojski čin". Da je ponos veličati zločin. A upravo to su učinili mladi Albanci. Nedelju dana posle pomena žeteocima, došli su da nadomak mesta zločina da pokažu "svoje simbole". Da podsete na zločin koji je i posle dvadeset godina bez kazne.

Jer, kao što vojnici Kfora nisu uslišili molbu meštana Starog Gracka da ih obezbeđuju na njivama, a koje porodice smatraju direktno odgovornim za masakr, pravda je za zločine nad Srbima na KiM i dalje slepa. Pravosudni organi međunarodnih misija koje su se smenjivale - kao da ne postoje. Umesto kažnjavanja zločinaca, čija imena po tvrdnjama porodica, znaju, misija Euleksa zadužena za vladavinu prava, poslala je obaveštnje da je usled nedostatka dokaza zatvorila slučaj...

Pročitajte još - DVOGLAVI ORAO U STAROM GRACKU: Provokacija Albanaca kod spomen-ploče ubijenim srpskim žeteocima

Ali, da je u ovom ili bilo kom zločinu pravda bila na strani žrtava, ne bi se sada, dvadeset godina kasnije, mladi Albanci, koji verovatno samo iz priče znaju za masakr u Starom Gracku, iživljavali ispred spomen-ploče. Ne bi ni pre petnaestak dana porušili više od dvadeset nadgrobnih ploča na pravoslavnom groblju u Lipljanu. Ni postavljali mine na groblju na kojem su sahranjeni žeteoci.... A albanske mladiće je do "mesta zločina" doveo stariji Albanac. I to pravo sa bazena, smišljeno sagrađenog na ulazu u selo. Sa kojeg neprestano trešti muzika kojom provociraju preostale Srbe u stradalnom Starom Gracku.

Dosad se više puta pokazalo da se zločin bez kazne uvek ponavlja. Kao i masakr - čak i nad mrtvima!