Zašto Srbi beže od testamenta

VEĆINA građana Srbije nikada ne napiše testament, iako je u svetu praksa da čak i mladi ljudi prepišu nekome svoju imovinu. Tek kada se razbole, naši ljudi počinju da razmišljaju na ovu temu.

Čak i pripadnici trećeg doba izbegavaju pisanje oporuke. Prema podacima, samo 25 odsto Srba odluči da sastavi testament i na taj način osigura svoje potomke. Psiholozi naglašavaju da je razlog za to želja da se izbegne "nagoveštavanje smrti", kao i mentalitet našeg naroda da "ne baksuzira". U Srbiji je uzrečica "da ne čuje zlo", trudnici se ne čestita dok se dete ne porodi, a kada vas neko pita "kako ste", ne odgovara se "odlično", već - "dobro je, nije loše".

Ipak, mnogo veći problem od nekakvog sujeverja je činjenica da je u Srbiji Zakon o naslednom pravu "jači" od testamenta, pa lako može da se desi da se ne ostvari volja preminule osobe, upozoravaju advokati.

Testament u Srbiji nije idealan način da se nekome ostavi imovina. Testamentom ne mogu bez ičega da se ostave zakonski naslednici. Na primer, ostavilac neće da ostavi stan zakonskom nasledniku (sinu na primer), već stan ostavlja nekoj drugoj osobi putem testamenta. U tom slučaju sin ima pravo da traži polovinu od onoga što bi inače nasledio po zakonu (takozvani nužni deo). Dakle, ima pravo da traži polovinu od tog stana, bez obzira na to što nigde nije spomenut u testamentu.

Zato je ugovor o poklonu za života ili ugovor o doživotnom izdržavanju mnogo bolja opcija, mada i njega mogu zakonski naslednici da obore na sudu ukoliko je ugovor kratko trajao, odnosno ako je "izdržavanje" kratko trajalo. Pravnici savetuju da se po pitanju testamenta ništa ne radi bez konsultacije sa advokatom koji se razume u nasledno pravo.