Jugin je svemir znao u prste

DANIMA se planeta priseća prvog čovekovog iskoraka na Mesec i misije "Apolo 11". Svi svetski mediji vraćali su kadrove tog prvog kosmičkog iskoraka koji je čovečanstvo napravilo. Ipak, u našoj istoriji jedan čovek je decenijama bio neprikosnoveni poznavalac svega što se dešavalo u svemiru. Bio je to Milivoj Jugin, čovek čiji glas su mogli da čuju i gledaoci ondašnjeg direktnog televizijskog prenosa.

U našu istoriju Jugin je ušao izgovarajući reči: "Dragi gledaoci, ne znam da li do vas dopire ova grmljavina. Zemlja pod nama drhti. Sve se trese. Ovo je prizor užasan i veličanstven. Prvi ljudi krenuli su na Mesec."

Jugin je potom, za "Novosti", mnogo puta prenosio utiske koje je doneo kao posmatrač ovog istorijskog lansiranja. Međutim, u legendu je ušao kao izuzetan poznavalac svih svetskih kosmonauta, od američkih do sovjetskih. Naš tadašnji novinar Toša Mutavdžić seća se kako je Jugin obožavao "Novosti", voleo je da svrati u našu kuću, ćaskao sa novinarima i pričao anegdote o astronautima. Posebno je voleo da ih opisuje, kakvi su zaista kada nisu pod lupom javnosti.

Mutavdžić se seća kada je Jugin u našu redakciju doveo Sergeja Leonova, prvog čoveka koji je van svemirskog broda izašao u kosmos. Sovjetski kosmonaut je detaljno, ali duhovito, pričao o tome kako se zapetljao u "pupčanu vrpcu", odnosno svemirsko crevo koje ga je spajalo sa letelicom, i kako ga ovaj incident umalo nije udavio, ali se ipak, na kraju, nekako izvukao iz ove nevolje.

- Jugin je bio čovek neverovatne energije - seća se Mutavdžić. - Uvek je bio usmeren na događanja u svemiru, najzad, bio je visokoobrazovan čovek, vazduhoplovni inženjer, konstruktor aviona i stručnjak koji je svoja znanja usavršavao širom sveta. Gde god se pojavio u svetu, njegov ugled bio je ogroman.

POŠTOVAO GA CEO SVET

Koliko je Milivoj Jugin bio poštovan, govori i jedan naizgled nebitan detalj. Sovjetski kosmonauti su imali vreme koje bi provodili opuštajući se, a jedan od takvih načina bio je odlazak na pecanje. Jednom su i našeg stručnjaka pozvali da im se pridruži, a to nije bila mala čast. Prepričavao je to dugo, sećajući se ruske zime, leda u kojem bi probušili rupu za ribolov, i bunde u koju su ga obukli da ne bi promrzao.