Sportske penzije idu na reviziju?

NACIONALNA penzija za osvajanje samo jedne medalje na takmičenju ili nacionalna penzija samo za one koji su osvojili niz medalja i godinama branili boje državnog tima? Ovo pitanje izazvalo je polemiku u javnosti nakon što je Zoran Terzić, proslavljeni selektor ženskog odbojkaškog tima Srbije, izrazio stav da bi isplata nacionalnih penzija za sportiste morala pod reviziju.

PROČITAJTE JOŠ - MOS o dopunama i izmenama uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama: Jednaka prava za sve nosioce

Vlada Srbije pre nekoliko godina donela je rešenje o dodeli nacionalnih sportskih priznanja državljanima Srbije u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja. Ove nacionalne penzije, kako se navodi u rešenju, dodeljuju se sportistima koji su osvojili medalju na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima i nosiocima svetskih rekorda u disciplinama u kojima se nadmeću na ovim takmičenjima i osvajačima Dejvis ili Fed kupa međunarodne teniske federacije. U skladu sa odličjem, posle navršene 40. godine života sportistima su namenjene penzije u iznosu od 111.000 do 166.000 dinara na mesečnom nivou.

PROČITAJTE JOŠ - Veći čekovi početkom naredne godine?

Ipak, selektor ženske odbojkaške reprezentacije brani stav da bi već dodeljene penzije trebalo da prođu ponovnu reviziju. Kako je izjavio, nije pošteno prema celom timu i drugim sportistima da posle kraćeg vremena igranja u dresu reprezentacije neko od igrača saopšti da neće više da igra. U tom slučaju, kako smatra ovaj selektor, nekim sportistima trebalo bi oduzeti nacionalnu penziju uprkos činjenici da su osvojili jednu ili dve medalje.

- Ovo nije pošteno ni prema reprezentaciji ni prema državi, koja ti daje nacionalno priznanje. Ono se ne dobija za jedno osvojeno takmičenje, već za celokupan rad. Ako se karijera svede na jedan turnir ili samo nekoliko godina, onda, po mom mišljenju, igrač nije zaslužio nacionalnu penziju - naglasio je za medije Zoran Terzić.

Nacionalna sportska priznanja u obliku penzija uvedena su još 2007. godine. Prema pravilniku, one se zaslužuju samo osvojenom medaljom, bez obzira na broj nastupa u reprezentaciji, kao i to da li je posle sportista odbio da igra za svoju zemlju.

Osim dovođenja u pitanje da li se nacionalna penzija zaslužuje dugogodišnjim nastupima i osvajanjem niza medalja u dresu srpske reprezentacije, u pitanje su dovedene i visine ovih penzija. Naime, nedavno je u javnost dospela i informacija da su ove penzije više od primanja istaknutih članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Naime, najveća penzija u Srbiji koja može da se dobije na osnovu 45 godina radnog staža iznosi oko 100.000 dinara, dok sportisti koji su osvojili bronzu na Olimpijskim igrama primaju mesečno najmanje 111.000 dinara, a za zlato se taj iznos uvećava do 166.000.

Visina nacionalnog sportskog priznanja se određuje na osnovu prosečne plate za decembar prethodne godine, a najveće je za uspehe na olimpijskim igrama. Tako je zlato vredno tri prosečne plate, srebro - dve i po plate, dok je bronza vredna dve prosečne plate. Za svetska prvenstva taj odnos je nešto manji, odnosno dve i po prosečne plate za zlato, dve za srebro, jedna i po za bronzu, a za evropska dve za zlato, jedna i po za srebro, jedna za bronzu. Shodno tome olimpijski šampion koji doživi osamdesetu od mesečne naknade dobio bi ukupno oko 700.000 evra.

NAJUSPEŠNIJI

NAŠA najuspešnija reprezentacija od donošenja Uredbe jesu vaterpolisti koji su od 2008. osvojili 12 medalja. Na Olimpijskim igrama zlato (2016) i dve bronze (2008, 2012), na svetskim prvenstvima - dva zlata (2009, 2015), srebro (2011) i bronzu (2017), na evropskim - četiri zlata (2012, 2014, 2016, 2018), srebro (2008) i bronzu (2010).