Momir Bulatović - Nisam hteo protiv Srbije

PRVI predsednik Crne Gore izabran na višestranačkim izborima, zagovornik zajedničke države Srbije i Crne Gore, čovek koji je, kao premijer SRJ, morao da proglasi ratno stanje 1999. godine, jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma i Rezolucije 1244, profesor, tumač savremenog ekonomskog sistema.

Sve to je bio Momir Bulatović koji je u nedelju preminuo u 63. godini.

Postao je predsednik Crne Gore sa samo 34 godine, kao deo novog talasa mladih snaga već umiruće SKJ, zajedno sa Milom Đukanovićem koji je tada postao premijer. Pored učešća u sklapanju Dejtonskog sporazuma, kao i u krojenju teksta Rezolucije 1244, njegovu političku karijeru obeležilo je i to što je čak dva puta napustio stranke koje je sam osnovao - DPS i SNP - nakon što su mu najbliži saradnici okrenuli leđa.

PROČITAJTE I:POSLEDNjI INTERVJU MOMIRA BULATOVIĆA ZA “NOVOSTI”: Beograd je najveći grad za sve Crnogorce

Uprkos svemu, o bivšim saradnicima nikada nije govorio loše.

Bio je jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i ostao mu je veran i kada je Milošević svrgnut, a zatim i poslat u Hag.

- Meni je u SAD nuđeno da budem Milo, ali cena je bila da budem protiv Srbije. Jednom izjavom da je Milošević diktator vi postajete cenjeni lider. Tu cenu ja nisam mogao da platim, platio ju je Đukanović, ali mislim da sam ja bolje trgovao - rekao je u jednom intervjuu.

U Hagu je trebalo da svedoči kao deo Miloševićeve odbrane, za šta je pripremio dokumentaciju od čak 10.000 strana. Ono o čemu je planirao da govori u Hagu, objavio je u knjizi "Neizgovorena odbrana".

- Bila mi je čast da sarađujem sa Miloševićem i ubeđen sam da nije bio ratni zločinac - govorio je Bulatović.

Sa Miloševićem se sreo u Hagu tri dana pred njegovu smrt:

- On je i tada bio dostojanstven - govorio je o tom susretu. - Kada sam se pojavio, rekao je: "Hvala ti, Momo, što si došao." Umro je tri dana nakon toga. Pričao mi je da sumnja da ga truju.

Do kraja života, Bulatović nije odustao od ubeđenja da je Srbima i Crnogorcima mesto u zajedničkoj državi.

KAKO SMO SPASLI BEOGRAD TOKOM AGRESIJE ZAPADNE ALIJANSE

MUČNE dane s proleća 1999. godine Bulatović je zapamtio kao najteže tokom svoje političke karijere. Njima je posvetio svoj poslednji javni nastup, održan 24. marta ove godine. Povodom dve decenije od bombardovanja na tribini u beogradskom Kulturnom centru Čukarica, preneo je deo svojih sećanja na rat sa NATO.

Bulatović je govorio o bombardovanju "Prve iskre" u Bariču, kada se razmatrala evakuacija stanovništva Beograda. NATO je očigledno računao na to, pa se tražio izlaz iz vrlo nepovoljne situacije.

- Zamolio sam Brenta Sandlera sa Si-En-Ena da se uključi direktno u program i da svetskom javnom mnjenju prenese kakve su posledice po ljude i prirodu u Srbiji od ovih razaranja - ispričao je Bulatović. - Sandler je obavio ovaj zadatak odlično, izveštavao je dok je fabrika gorela u pozadini i to je izazvalo buru u svetskoj javnosti. NATO se, pod pritiskom javnog mnjenja uzdržao da dalje bombarduje fabriku.

Ratni premijer SRJ govorio je i da nije potpisan Kumanovski sporazum, NATO bi Srbiju zasuo tepisima bombi:

- Oni su prvobitno planirali da sve traje 72 sata. Kada to nije uspelo, produžavali su rokove još nekoliko puta. Na kraju krenuli su da gađaju svaku tačku po SRJ. To ne bi mogli da izdržimo.