KOMENTAR: Srpski

SRBIJA je na vrhu liste evropskih država prema brizi o manjinskim jezicima, ali na ubedljivom dnu kada je reč o negovanju sopstvenog.

Osnovci i srednjoškolci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika, kada se porede sa vršnjacima iz drugih evropskih država. Mlađi osnovci uče srpski pet, a stariji četiri časa nedeljno. A u svetu, na primer: u rasporedu đaka u Francuskoj je 12 časova maternjeg, a u Švedskoj, Rusiji i Nemačkoj po devet.

U našim srednjim školama situacija je još gora. Svaka prosvetna novotarija uvek se "slomi" preko srpskog jezika. Sve je više prakse, stručnih predmeta, a srpski jezik i književnost u mnogim školama sveden je na svega - sat i po nedeljno.

I onda ne čudi kada se lingvisti žale što sa fakulteta akademski građani izlaze - polupismeni! Srpski na studijama ne uče čak ni budući novinari, profesori stranih jezika i prevodioci, niti pravnici ili nastavnici geografije, istorije ili biologije.

Pročitajte još - ODBOR ZA STANDARDIZACIJU JEZIKA SANU PREDLAŽE: Srpski mora da se uči i na fakultetu

Sistematsko zanemarivanje srpskog jezika i književnosti tokom školovanja dovelo je do toga da su mediji, stručni skupovi, sudski spisi, ugovori, pa i predavanja nastavnika u školama puni jezičkih nakaradnosti. Sve je više i samonikle mešavine slenga, skraćenica i stranih izraza, zbog čega i sopstvenu decu sve manje razumemo.

Zato je dobra inicijativa Odbora za standardizaciju da se učenje srpskog jezika uvede na fakultete. Bilo bi korisno i za inženjere i tehnologe, a neuporedivo važnije za prevodioce, novinare ili buduće advokate.

A još bolje bi bilo kada bi se nastava srpskog jezika i književnosti u školama reformisala, kada bi dobila veći značaj, pa da univerziteti ne moraju da opismenjavaju akademce. Nažalost, iz škola se i dalje izlazi sa "neznam", a mnogi tako stignu i do penzije.