Biće više beba uz banku ćelija

SEDAM miliona evra potrošili su u inostranstvu građani Srbije koji su želeli da postanu roditelji. Postupke vantelesne oplodnje sa darovanim reproduktivnim ćelijama i embrionima plaćali su hiljadama evra. Situacija je danas drugačija jer su ovakve donacije odnedavno dozvoljene i kod nas, a sa radom je počela i domaća banka reproduktivnih ćelija, tkiva i organa.

Profesor dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog u GAK "Narodni front" i predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, objašnjava da se zbog želje za potomstvom, pre nego je i Srbija dozvolila donatorstvo u ovoj oblasti, išlo najčešće u Češku, zatim Grčku i Severnu Makedoniju:

PROČITAJTE JOŠ: EFJ za pravedne autorske naknade novinarima

- Gotovo dve trećine je išlo put Češke, a trećina u Grčku i Severnu Makedoniju. Osamdeset odsto parova ovakvu odluku je donosilo zbog potrebe za ženskim jajnim ćelijama, a manji broj žena zbog donacije spermatozoida. Supružnici su se najmanje odlučivali za donaciju embriona.

Upućeni kažu da postupak vantelesne oplodnje sa ženskim jajnim ćelija košta od četiri do pet hiljada evra, dok žene koje bez partnera hoće da se ostvare kao majke za to plaćaju od 500 do hiljadu evra.

Da bi u Srbiji put do rađanja potomaka mogao da bude lakši za one koji se suočavaju sa sterilitetom, najavljuju i zagovornici surogat materinstva. Naime, iako je Skupština Srbije pre dve godine odbila predlog da budući građanski zakonik dozvoli surogat materinstvo, odnosno da žene rađaju drugoj ženi, sada se najavljuje da bi to ipak moglo da nađe svoj put do primene.

Ukoliko propisi dozvole ovakav vid rađanja, žene iz Srbije, tvrde upućeni, više ne bi morale da idu u Ukrajinu, gde se sa surogat-majkama sklapaju ugovori od 30.000 do 40.000 evra, ili u Ameriku, gde dete rađaju za 100.000 dolara.

Ako bi se surogat materinstvo dozvolilo i u našoj zemlji, surogat majke bi se u zakonu nazivale "rodilje", a žena koja bi gajila i vaspitavala dete bila bi "nameravana majka". Po pravilu, surogat majke rađaju dete iz doniranih ženskih jajnih ćelija, ali nije isključeno da njih daje i žena koja će gajiti dete.

PROČITAJTE JOŠ: Na oblake udaraju "gluvim" raketama

DONORI

ZA rad domaće banke reproduktivnih ćelija, tkiva i organa koja se nalazi na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici, najvažniji su donori. Zakonom je predviđeno da to mogu da budu samo psihički i fizički zdrave žene od 21 do 34 godine i muškarci do 40 godina starosti.