KOMENTAR: Aćif

KADA bi u paralelnom univerzumu nekom "s uma sišavšem" predsedniku opštine u Srbiji palo na pamet da podigne spomenik Adolfu Hitleru, a pod uslovom da se svi državni organi strogo drže svojih nadležnosti, bronzani firer na postamentu verovatno bi trajao - večito.

Na putu njegovog uklanjanja isprečila bi se odluka lokalnih odbornika, manjak volje opštinske i nenadležnost republičke inspekcije, tumačenja urbanističkih akata, sporost... Ovakva "efikasnost" države imaginarnoj Hitlerovoj bisti garantovala bi decenije postojanja.

Ova sumanuta ideja, srećom, još nikome nije pala na pamet. Ali jeste da ratni zločinac, saradnik nacista, antisemita i borac za "veliku Albaniju" Aćif Bljuta Hadžiahmetović dobije spomen-ploču u Novom Pazaru. Uprkos pretnjama centralne vlasti, osudama, pozivanju na zakone, istoriju i zdrav razum, efendija se, već sedmu godinu, osmehuje sa ulične ploče. Odbornici iz Tutina dali su mu i ulicu, kao i Ibrahimu Rugovi, Ademu Demaćiju i sličnim velikanima.

Spomen-kompleks albanskom teroristi Ridvanu Ćazimiju na jugu Srbije niko nije ni pokušao da ukloni. Na njegovom mestu, valjda, nije planirana trafostanica ili trasa vodovoda, pa nema ni razloga da ne stoji.

Pročitajte još - Ulice Aćif-efendiji i Ibrahimu Rugovi

Gde je crvena linija tolerisanja ovakvih gestova? Nacionalnim manjinama niko ne može uskratiti njihovu istoriju, kulturu i heroje. Za ratne zločince, fašiste i osvedočene neprijatelje države u kojoj žive mesta na tablama i bistama ne bi smelo da bude.

Svaka država, pa i Srbija, ma koliko neefikasna bila, ima obavezu da s pažnjom pristupa svojim manjinama, ali i da primenjuje Ustav i zakone. Ukoliko to ne čini, prestaje da bude država, a postaje cirkus. U kome ni spomenik Hitleru ne bi bio nikakvo čudo.