Otkaz za lažno bolovanje

ODREĐENE odredbe Zakona o radu treba menjati, planirano je da se to uradi naredne godine, ali gotovo je sigurno da ih možemo očekivati tek 2021. Po sadašnjem propisu, ukoliko je radnik neopravdano odsustvovao sa posla može dobiti otkaz ugovora o radu. Spekuliše se da će novim izmenama gazda imati pravo da od zdravstvene ustanove traži izveštaj na osnovu koga bi se utvrdila osnovanost bolovanja, svaki put kada je u toku jednog meseca broj odsutnih u firmi bio najmanje 10 odsto.

Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da izmene Zakona o radu jesu na listi zahteva EU, ali tek za narednu godinu. Radna grupa koja bi se bavila ovom tematikom još nije ni osnovana, pa smatra da ova oblast neće doći na dnevni red do 2021.

- Sve je još u fazi nagađanja i pripremanja terena - kaže Mihajlović. - Ne znam šta znači lažno bolovanje, za mene je to nepoverenje u zdravstvene institucije.

Naš sagovornik objašnjava da i po sadašnjim odredbama poslodavac može da kontroliše bolovanje i da kada sumnja može o svom trošku da pošalje radnika na novi pregled. Ukoliko se ustanovi da je zaposleni nezakonito odsustvovao sa posla, može i sada da dobije otkaz.

PROČITAJTE I: Đorđević: Nećemo menjati Zakon o radu, bolovanja regulisana

- Na primer, ako komisija koju je oformio poslodavac ustanovi da radnik nije ni kod kuće, ni na lečenju, jasno je da se radi o zloupotrebi - kaže Mihajlović. - Mislim da nema potrebe za pooštravanjem mera, jer to može da ima kontraefekat, pa da nam ljudi dolaze bolesni na posao.

U 2017. i 2018. godini svega oko pet odsto bolovanja je kontrolisano i to najčešće na zahtev poslodavca. U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja kažu, za "Novosti", da očekuju da će poslodavci ubuduće podnositi više zahteva za kontrolu bolovanja s obzirom na to da za dva dana stupa na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji propisuje da izabrani lekari, umesto do 30, mogu da otvore bolovanje do 60 dana.

- Može se očekivati da će poslodavci podnositi više prigovora na ocenu izabranog lekara kojim je utvrđena privremena sprečenost za rad - kažu u RFZO. - U oko 70 odsto slučajeva potvrđena je opravdanost bolovanja, a u preostalih oko 30 procenata utvrđeno je da nije bilo osnova za privremenu sprečenost za rad, ili bar ne u određenom trajanju, pa je u skladu sa medicinskim indikacijama bolovanje skraćeno - kažu u RFZO. - Bilo je i slučajeva da su utvrđene okolnosti koje dovode do uskraćivanja prava na naknadu zarade tokom bolovanja, kao što su napuštanje mesta prebivališta za vreme bolovanja, nepostupanje po uputstvu za lečenje, neblagovremeno javljanje izabranom lekaru ili lekarskoj komisiji.