KONFERENCIJA POSVEĆENA OBELEŽAVANJU 20 GODINA OD NATO AGRESIJE: Srbija nikada neće ući u NATO

SRBIJA neće postati članica NATO, makar bila poslednja zemlja u Evropi koja to nije. U ovaj savez nećemo, ne samo što smo bombardovani, već i zato što ne želimo da činimo drugima ono što je u prošlosti činjeno nama.

Ovo je danas, na Međunarodnoj konferenciji "Mir i napredak umesto ratova i siromaštva" u Beogradu, poručio ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je naglasio da će Srbija čuvati svoju vojnu neutralnost, jer srpski narod nikada u svojoj istoriji nije bio na pogrešnoj strani istorije.

- Srbi su oduvek bili tamo gde je sloboda. Nećemo zato dozvoliti sebi, što bi se podrazumevalo u slučaju članstva u NATO, da učestvujemo u napadima na neki drugi mali narod koji je željan slobode. To nikada nije bilo u duhu srpskog naroda - rekao je Vulin.

Ministar odbrane podsetio je da je u Srbiji od 2000. do 2012. godine bilo gotovo zabranjeno sećanje na NATO agresiju. U to vreme, kako je rekao, narod je bio "vaspitavan" da je NATO agresija bila izazvana.

- Srbija ničim nije uzrokovala NATO agresiju, već se borila i branila od terorističkih napada. Vreme u kojem je srpski narod učen da je NATO agresija zapravo bila izazvana i da su Srbi sami krivi za svako zlo koje ih je zadesilo, deo je prošlosti - rekao je Vulin.

PROČITAJTE I: KONFERENCIJA POSVEĆENA OBELEŽAVANjU 20 GODINA OD NATO AGRESIJE: Kompromis dobra i zla ne postoji

Međunarodnoj konferenciji u organizaciji "Beogradskog foruma za svet ravnopravnih", Kluba generala i admirala i drugih udruženja učestvuju eksperti međunarodnog prava, istorijskih, vojnih i političkih nauka, socijalnih i humanitarnih organizacija iz Srbije i inostranstva, a među njima je danas bio i čuveni austrijski književnik Peter Handker.

Da je NATO agresija na SRJ 1999. godine otvorila vrata i drugim sličnim intervencijmaa u svetu naglasio je Klaus Hartman, bivši nemački diplomata koji je danas na čelu "Nemačkog saveza slobodnih mislilaca".

- NATO je dužan da Srbiji isplati reparacije za štetu koju je naneo. Imamo i zajedničku obavezu da u svojim zemljama povedemo široku akciju sa ciljem da NATO odustane od svoje agresivne i intervencionističke politike - bio je jasan Hartman.

Nekadašnji predstavnik SRJ u Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović, kaže da se Zapad celu deceniju pripremao za vojni obračun sa SRJ, koja se nije uklapala u novi geostrateški koncept.

- Agresija NATO nije bila humanitarna intervencija. Napad NATO 1999. godine bila je osvajački rat protiv SRJ. Zapad svesno protura teze o podeljenoj odgovornosti, što je neprihvatljivo. NATO bi trebalo da se izvini Srbiji, što je preduslov za razvoj budućih odnosa - rekao je Jovanović i naveo da je razbijanje Jugoslavije 1991. godine deo istog zločina kao i bombardovanje osam godina kasnije.

ALEKSANDAR VUČIĆ: NE SME SE PONOVITI

Kako kaže, ponosan je na činjenicu da već pet godina obeležavamo na svečan, ozbiljan način godišnjice NATO agresije, što sprovodimo i neku vrstu nacionalne konsolidacije i stvari nazivamo pravim imenom. Takođe je poručio i da tako nešto nikada više ne sme da se ponovi.

- Potreban nam je dobar i pristojan odnos sa NATO, ali je takođe važno da nikad ne zaboravimo zločine koje su počinili nad našim narodom i našom decom. Neko je uvek sa svojim narodom, neko ide tog dana u Vašington i to su različiti pristupi - rekao je Vučić.

AUSTRIJSKI KNjIŽEVNIK PETER HANDKE: NE VERUJEM U IDEJU DANAŠNjE EVROPE, NE PRISTAJEM DA SE OVAJ DEO IZOLUJE

MOJA sećanja na 1999. godinu i Srbiju nisu politički obojena. Tih dana bio sam ovde. Sećam se običnih ljudi, njihovih sudbina. Pamtim bolesnu ženu koju smo tih dana posećivali. Jednog dana u bolnici gde smo je obilazili rekla nam je da zbog bombardovanja ne može da se leči. Duboko sam se zapitao šta je razlog zbog koga je toliko ljudi u Srbiji praktično osuđeno na smrt.

Pamtim dobro bombardovanje mosta u Varvarinu, negde oko Uskrsa 1999. godine. Tamo je poginula devojčica Sanja Milenković, sa svojom drugaricom. Ovo talentovano dete bilo je među najboljim mladim matematičarima u svom gradu. Stradala je. Puno je dece koja su stradala u Jugoslaviji, ali ne izostavljam ni drugu decu poginulu u nečemu što se u Evropi tako užasno naziva "humanitarne intervencije" širom sveta.

U Beogradu me najavljujete kao "velikog prijatelja Srbije i srpskog naroda". Za tim nema potrebe. Dovoljno je reći "naš prijatelj", jer se ja tako osećam.

PROČITAJTE I: OTKRIVENA NAJVEĆA TAJNA BOMBARDOVANjA: Milošević godinama pokušavao da kupi S-300, da je uspeo ne bi smeli da izvedu agresiju, Jeljcin nas je izdao 1999!

Srbija i ovaj deo Balkana nije prokleta zemlja, ali jeste tragična zemlja. Srbija ima takvu sudbinu da je uvek prikleštena između tuđih interesa i tu leži njena tragika. Srbija, međutim, ima bogatu kulturu koja je čini i zemljom prošlosti i zemljom budućnosti. Ne mislim samo na manastire, iako se to najbolje vidi na zidovima Manasije. Srpskom narodu dugujem veliku zahvalnost što sam dobio priliku da upoznam njegovu kulturu i svoje srce nahranim njegovom duhovnom hranom. Pomenuću Andrića, Crnjanskog, Tišmu, sjajne slikare. Zahvalan sam što sam upoznao sudbinu velike slikarke Nadežde Petrović koja je tokom Prvog svetskog rata bila bolničarka. Zahvalan sam što sam upoznao mnoge velike ljude i njihovo delo.

Današnja Evropa ima veliki problem. Verovao sam nekada u Evropu i njenu ideju, ali danas više ne verujem. Ne prihvatam da se ona završava tamo negde na visovima Karavanki, kojima sam hodio. Ne mogu da pristanem da se Jugoistočna Evropa ideološki shvata kao nešto što treba ograditi, izolovati, izopštiti. Takva snažna kampanja, međutim, postoji i vodi se godinama. Politika koja se svodi na izolaciju u evropskom okruženju za mene je neprihvatljiva.

Boravio sam jednom prilikom u Manasiji. Prišao sam jednoj monahinji koja je prodavala suvenire. Pričao sam srpski, sa jakim nemačkim naglaskom. Prešli smo na engleski. Rekla mi je da potiče iz Severne Irske. E to je moja Evropa. To je Evropa u koju želim da verujem!

Srpski narod voli pesmu "Ide Mile lajkovačkom prugom". U njenim rečima vidim duboku simboliku. U njoj je opisano putovanje dvojice prijatelja. Ona sadrži i stih "Nemoj Mile da ostavljaš druga, dugačka je lajkovačka pruga". Mogu da se identifikujem sa ljudima koji neguju prijateljstvo, hodaju svojim putem, dugom trasom, ka nekom svom Lajkovcu.