Direktori najboljih škola padali na testu za licencu

DIREKTORI osnovnih i srednjih škola počeli su polaganje ispita za licence, ali u prve dve grupe nisu svi uspeli da savladaju test. U prvoj grupi bilo je deset rukovodilaca, koji su polagali u Beogradu, a među njima troje je palo na proveri. Druga grupa od sedam direktora polagala je u Novom Sadu, a položilo ih je petoro.

Ovo je novinarima otkrio ministar prosvete Mladen Šarčević, naglašavajući da je reč o direktorima škola koje su ocenjene najvišom ocenom – četvorkom!

Pročitajte još:Šarčević: Jednosmenski rad i zakon o finasiranju visokog obrazovanja prioriteti za 2019.

- Videćemo kako će tek da bude kada dođu oni sa najlošijim ocenama. Taj ispit je kao mali diplomski rad - rekao je Šarčević. - Ovo pokazuje da ispit moraju da shvate ozbiljno i da neko ko želi da bude direktor škole mora dobro da poznaje vaspitno-obrazovni rad, finansije i pravo.

Ministar je objasio da to što, statistički gledano, skoro trećina direktora nije prošla ispit, ne znači da su oni loši rukovodioci, već da su testiranje neozbiljno shvatili.

- Ovo je korak ka depolitizaciji u rukovođenju ustanovama i ka punoj profesionalizaciji. To je i poruka onima koji su imali niske ocene na eksternom vrednovanju škola, da će za njih biti mnogo teže na ispitu - kazao je ministar.

Pročitajte još: Šarčević: Kvalitetni direktori škola važni za obrazovanje

On je najavio da će od juna naredne godine i nastavnici koji žele da konkurišu za direktora moći da polažu za dobijanje licence.

Očekuje se da licenciranje aktuelnih direktora bude završeno do 2021. godine.

Direktori koji su prvi dobili licence, sa ministrom Šarčevićem

Šarčević je otkrio i da su provere u 70 škola pokazale da baš u svakoj postoji neka nepravilnost, uglavnom u vezi sa formiranjem odeljenja.

- Direktori su formirali dva odeljenja od 25 učenika i prikazivali kao da ih 31 - 15 u jednom, 16 u drugom odeljenju - kaže ministar. - Formirali su odeljenja sa nepostojećom decom. Na taj način su zloupotrebljene stotine radnih mesta.

Veštačkim i nezakonitim prikazivanjem većeg broja odeljenja sprečavali su da deo zaposlenih ostane tehnološki višak. Ministar, međutim, tvrdi da ti nastavnici ne bi ostali bez posla i da su prikazali realno stanje.

Sumirajući rezultate rada u 2018. i planove za 2019. godinu, Šarčević je ocenio da bi prosvetni sistem bio bolji da u njemu ima više novca. Za narednu godinu, kao najveće poslove, najavio je, između ostalog, zakon o finansiranju visokog obrazovanja, formiranje nove mreže škola, uvođenje strožih pravila kad je reč o đačkim putovanjima.

RAD U JEDNOJ SMENI

VIŠE od stotinu škola uvešće sledeće godine jednosmenski rad, najavio je ministar. U približnom broju škola, kaže, biće redizajnirane školske kuhinje, a učenicima će biti ponuđeni zdraviji obroci, u skladu sa novim pravilnikom o ishrani.