Šta je to odgovorno i savesno starenje?

RAZLIKA između naših i penzionera u zapadnim zemljama je velika, ali ne samo u materijalnom smislu, već zbog svesti da seniori u drugim zemljama najmanje očekuju od države, ali i od svoje dece.

S druge strane, čak 90 odsto onih koji traže gerontodomaćice u Srbiji imaju svoju decu. I to nije sve, čak, sama deca zovu i prijavljuju roditelje za gerontodomaćice.

- Ništa se više ne podrazumeva, pogotovo ne u odnosu sa sopstvenom decom i naročito ne od strane države - kaže Radmila Urošević, šef Odseka za socijalnu zaštitu u beogradskoj opštini Zvezdara. - Naredne generacije koje polako prelaze u seniore moraće odgovornije da stare i da se potrude da ne zavise ni od koga. Penzija se, u proseku, prima po najmanje dve decenije i za taj period treba se pripremati čitavog života.

PROČITAJTE JOŠ: Jetru donira sve više ljudi

Naša sagovornica navodi da poznaje mnoge ljude koji su se ostvarili tek kao penzioneri, jer su tada imali vremena za sebe i da su pronašli neotkrivene talente od kojih su, čak, i zaradili.

- Penzija nije pasivan period života, već vreme koje treba popuniti aktivnostima, radom i učenjem. Penzionerima najčešće nedostaje rad i samo treba da prilagode ritam svojim godinama, a iskustvo govori da kada izgube dnevnu rutinu, opuste se i ubrzo dobiju osećaj da su nepotrebni - objašnjava Radmila Urošević.

Nažalost, najružnija strana srpske kulture starenja najbrže dođe do izražaja među gradskim penzionerima. Poseban problem su muškarci koji su tokom radnog veka bili na rukovodećim položajima.

- Zanimljivo je da ovakvi muškarci čim odu u penziju gube sve organizatorske sposobnosti koje su imali pola života - naglašava Uroševićeva. - Tri četvrtine penzionera želi da se aktivira i da učine nešto za sebe, druge i društvo, a najviše to žele da bi sebi pomogli. Spremni su da se profesionalno uključe, jer veruju da njihovo znanje propada. Ali, svi očekuju da ih neko drugi organizuje i uključi. Da ih neko drugi vodi. Retko ko još tokom radnog veka ima ideju, napravi plan, pripremi predlog...

Zbog toga je najvažnije da se već posle 40. godine ljudi ozbiljnije pripremaju za penziju. One koji se nisu pripremili treba uključiti u seniorski aktivizam, jer je pasivnost pogubna.

- Aktivnost, radoznalost i učenje - ističe naša sagovornica. - Kada čovek to izgubi - znači da se predao. Kada čovek ne želi više ništa da nauči i nije radoznao, onda ga zaista više i nema.

PROČITAJTE JOŠ: ZAKON O AGENCIJSKOM ZAPOŠLjAVANjU: Nesiguran status 100.000 radnika

NE FALI UVEK NOVAC, VEĆ RAZGOVOR

SENIORI su prepuni znanja i iskustva i mnogi su spremni da ga prenesu drugima.

- Volonterski servisi su u zapadnim zemljama najbolji način da se seniori aktiviraju i da budu korisni, jer im prija saradnja sa mladima - kaže sagovornica "Novosti". - Prosek godina naših polaznika škole kompjutera je oko 71, a predavači su srednjoškolci. U isto vreme, seniore koristimo da pripremaju osmake za završne ispite ili maturante za fakultet. Većina penzionera ima redovne prihode i žele da se uključe, a kada završe dan sa mladima sijaju im lica od zadovoljstva. Naše društvo ima pogrešan pristup da je neki rad koristan samo ako imaš materijalnu satisfakciju, a to je pogrešno, jer penzionerima u Srbiji ne fali uvek novac, nego najčešće ljudski kontakt!