Spas u poslednji čas

U stvarnosti, većina republika bivše Jugoslavije ne bi postojali da nije bilo ujedinjenja sa Srbijom, ili bi ostali i nekakvim parčićima sadašnjih teritorija. To se najbolje vidi na primeru Slovenije i Makedonije. Početkom 20. veka, verovatno Trst sa okolinom je najveći slovenački grad, gde je živelo nešto malo više Slovenaca nego u Ljubljani. I u Koruškoj je procenat Slovenaca bio mnogo veći nego danas. Danas su Slovenci većina samo tamo gde je opankom zgazio srpski vojnik 1918. godine. Egejski i pirinski Makedonci više i ne postoje. Pitanje je šta bi ostalo od Hrvatske, da su je raskomadali susedi na kraju Prvog svetskog rata.

PROČITAJTE JOŠ: SUSRET SA ISTORIJOM: Srbija krvarila da bi svi Srbi živeli u jednoj državi Jugoslaviji

A Srbija? Da li je uzalud toliko iskrvarila?Prvo, razlog srpskog žrtvovanja nije stvaranje Jugoslavije, već odbrana Srbije. Jugoslavija je bila bonus. Drugo, tom trenutku, skoro da se ni u Hrvatskoj nisu čuli glasovi protiv. Treće, Pašić i kralj Aleksandar su hteli veliku zemlju, u kojoj prestonica neće biti na mestu za karaulu. Četvrto, Pašić se plašio da bi svaka nezavisna Hrvatska bila nova Bugarska na zapadu, koja bi pod patronatom stranih sila, radila protiv Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: OBELEŽENA 100-GODIŠNjICA PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA: Verni zaveštanjima predaka

Ipak, za Srbe je najvažnije nasleđe Jugoslavije ono što je preostalo- zajednica centralne Srbije i Vojvodine. Ta predivna Vojvodina nije samo na mapi vrh Srbije! Ona je to i po mnogim svojim vrlinama. A šta su dobili Vojvođani? Ujedinjenje sa Srbijom je stiglo u poslednji čas. Postotak Srba i Bačkoj severno od Kanala i u većem delu Banata je počeo da opada. Mađarizacija je pretila da tamošnji Srbi postanu malobrojni narod kao oni u Temišvaru. Tek u Jugoslaviji je Novi Sad dobio značajnu srpsku većinu. Srem bi u nekakvoj obnovljenoj Austro-Ugarskoj možda bio deo Hrvatske. Dakle, mogli smo i gore da prođemo.

(RTV.rs/Predrag J.Marković)