SPC PROTIV ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA: Crkva zabrinuta za knjige krštenih

SRPSKA pravoslavna crkva traži da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, o kojem trenutno raspravljaju poslanici, ne usvoji, jer je - štetan. Ovaj stav šefovima poslaničkih grupa pismom je izneo episkop bački Irinej Bulović u ime Sinoda SPC.

U tekstu na dve kucane strane traži se da zakon bude povučen iz procedure, jer se na pravi način ne uređuje zaštita podataka o verskim pripadnicima. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, Crkva smatra da bi podaci koji se nalaze u knjigama koje ona vodi - knjige krštenih i venčanih, mogli da se podvedu pod informacije o ličnosti koje crkva ne bi smela da prikuplja.

Prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu ovog zakona, demantuje ovakvo tumačenje. Kaže, SPC je imala primedbe na zakon još dok je bio na javnoj raspravi.

- Sporan je bio član 93, koji govori o obradi podataka o ličnosti od strane crkava i verskih zajednica. On crkvama i verskim zajednicama daje, u stvari, privilegije u odnosu na ostale obrađivače i rukovaoce podacima. Zakon predviđa da, ukoliko primenjuju sopstvena pravila o zaštiti podataka o ličnosti, mogu da nastave sa primenom ako ih usklade sa zakonom. U stavu dva navodi se da, ukoliko formiraju posebno telo koje će se baviti zaštitom ličnih podataka, poverenik nema pravo nadzora, što je, inače, sada slučaj - objašnjava Gajin.

PROČITAJTE JOŠ - Pravo na zaborav i u Srbiji

Sporni član 93 prepisan je iz regulative EU i on se primenjuje u svim evropskim zemljama i sa njim su se, napominje Gajin, saglasile sve crkve i verske zajednice u Evropi.

- Ako bi se taj član izbrisao, crkve bi izgubile privilegiju i bile bi stavljene u isti položaj kao ostali obrađivači i rukovaoci. Morali bi da priznaju opšti pravni režim i ovlašćenja poverenika. Druga alternativa je da potpuno budu izuzeti od zakona, ali ne znam kako bi se to izvelo s obzirom na to da su svi u zemlji obavezni da poštuju zakon - ističe Gajin.

Episkop Irinej Bulović, Foto D. Dozet

ZLOUPOTREBA DOKUMENATA

KRAĐA ličnih podataka - matičnog broja, imena i prezimena, broja platne i kreditne kartice i drugih, jednom rečju, krađa identiteta, prema Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva je na listi najvećih prevara. Sa tuđim dokumentima prevaranti najčešće kupuju robu i usluge, prave lažna dokumenta, upadaju u poresku evidenciju, biračke spiskove...