Članica Vlade Francuske: Bratstvo ne zaboravljamo

TOKOM četiri godine užasnih sukoba u Prvom svetskom ratu, 900 francuskih vojnika ginulo je svakoga dana. Da ne spominjemo milione ranjenih, onesposobljenih i osakaćenih. Bila je to trauma koju svaka zajednica i dalje nosi u sećanju kroz hiljade spomenika stradalima, pred kojima su Francuzi pozvani da se okupe 11. novembra. Vi ste, u Srbiji, izgubili skoro jednu trećinu vašeg muškog stanovništva tokom ovog strašnog sukoba, i bolje od bilo koga razumete značaj ovog pamćenja.

To, u razgovoru za "Novosti", ističe francuski državni sekretar Ministarstva vojske i član Vlade Francuske Ženevjev Darijesek, koja će predvoditi delegaciju svoje zemlje na obeležavanju stogodišnjice oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu.

* Sećaju li se današnje generacije Francuza bratstva po oružju?

- Francuski đaci uče da je Veliki rat započeo napadom Centralnih sila na Srbiju, kao i da je taj rat, takođe, izmenio kartu Evrope. Žao mi je što je ovo sećanje manje duboko kad je reč o odlučujućem doprinosu Solunskog fronta srpskoj i savezničkoj pobedi i našeg bratstva po oružju, slanja francuskih odreda u Srbiju već od 1914, evakuacije srpske vojske na Krf 1915, podrške obnovi srpske vojske 1916. i naše zajedničke pobedničke ofanzive iz 1918. Zbog toga mi je bilo stalo da dođem u Beograd na proslavu stogodišnjice njegovog oslobođenja.

* Mnogi francuski oficiri se i dalje sećaju slavnih dana zajedničke istorije?

- Apsolutno. Ovo sećanje održavaju i istoričari, kao i srpske i francuske porodice. Kada je naša ambasada u Beogradu uputila poziv građanima Srbije za pripremu izložbe o ovom periodu, porodice su dale veliki doprinos.

* Koliko su sećanja na savezništvo važna za trenutne odnose?

- Francuska i Srbija neguju bilateralne odnose, koji se mogu oceniti kao izuzetni. Proslava stogodišnjice predstavlja crvenu nit za jačanje naših političkih odnosa. Ove godine, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je posetio Pariz, dok je njegov francuski kolega Žan-Iv le Drijan bio u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić je takođe posetio Francusku ovog leta, a uskoro će i predsednik Emanuel Makron doći u Srbiju.

* U kojoj meri Francuska može da doprinese čuvanju bezbednosti Srba i srpskog nasleđa na Kosovu?

- Francuska je već aktivno doprinela tome. Tokom tragičnih događaja na Kosovu 2004, francuski vojnici Kfora su se izložili da bi sprečili napade na srpsko stanovništvo ili sklanjajući izbegle u svojim bazama, po cenu jedanaestoro ranjenih. I danas, Francuska budno motri da bezbednost svih stanovnika koji žive na Kosovu u potpunosti bude osigurana, a nasleđe sačuvano. To je poruka koju redovno ponavljamo i neophodnost u vezi s kojom ostajemo nepokolebljivi.

* Šta je trajno rešenje za Kosovo?

- Francuska želi da aktuelni dijalog između Beograda i Prištine omogući da se dođe do međusobno prihvatljivog i slobodno dogovorenog sporazuma. Da bi imao šansu za uspeh, ovaj dijalog će od svih zahtevati svakako teške ustupke, kao i garancije da će ova rešenja biti održiva i da će ih građani prihvatiti.

* Koliko Francuska može da pomogne putu Srbije ka EU?

- Francuska podržava napore Srbije na njenom putu ka integraciji u EU i daje joj podršku u sprovođenju neophodnih reformi. Na primer, slanjem tehničkih stručnjaka kao podršku u reformi administracije i programima saradnje.

* Kako gledate na vojnu neutralnost Srbije?

- Francuska u potpunosti poštuje ovaj izbor neutralnosti, kao i za ostale članice EU koje već prate isti put. Saradnja koju je Srbija uspostavila sa NATO je zadovoljavajuća. Ne postoje poteškoće da Srbija zadrži dobre odnose sa Rusijom, s kojom su njene veze istorijski jake. I predsednik Makron radi na poboljšanju francusko-ruskih odnosa. Kao kandidat za evropske integracije, Srbija mora da osigura da se njena spoljna politika postepeno uskladi sa zajedničkom politikom EU.