JUBILEJ NOVOSTI: Putopis NATO zločina

MASTILO na Dejtonskom sporazumu nije se još dobro ni osušilo, a domaća štampa bila je zasuta novim talasom vesti. Ovoga puta stizale su sa Kosova i Metohije, gde se iza političkog horizonta pomaljao još jedan rat. U mesecima koji će uslediti gotovo sve snage redakcije "Novosti" biće usmerene na izveštavanje iz pokrajine uz još jedan, do tada najteži, novinarski ispit - bombardovanje 1999. godine.

Nova 1996. na površinu je izbacila do tada nepoznatu terorističku oragnizaciju - Oslobodilačka vojska Kosova. Osnovana je u ilegalnim krugovima albanske emigracije dve godine ranije, a prve akcije izvedene su 1996. i 1997. godine. Delovanje separatista OVK podrazumevalo je širenje straha među stanovništvom, napade na policijske patrole, ubistva iz zaseda, otmice, ucene i reketiranje...

Pritisak je bio sve veći. Kulminaciju je doživeo krajem 1997. godine kada su albanski teroristi zaveli teror na velikom delu pokrajine, a posebno u dreničkom kraju. Dopisnici našeg lista sa KiM Miša Kiković i Miljan Vuksanović gotovo svakodnevno slali su izveštaje o sukobima sa policijom, napadima na straže i vojne patrole, ubistvima i otmicama civila srpske nacionalnosti.

"Novosti" u to vreme objavljuju zapažen serijal tekstova posvećen političkim i vojnim organizacijama na Kosmetu. Najznačajnijem napretku u rasvetljavanju grupa koje terorišu Srbe i Albance u pokrajini doprineli su u to vreme naš stalni dopisnici iz Londona i Bona Dejan Lukić i Dejan Vasiljević.

Pročitajte još - JUBILEJ “NOVOSTI”: Mir je stigao iz "Dejtona"

Na stranicama našeg lista gotovo neprekidno su se smenjivali naslovi: "Ubijena četiri policajca", "Ubijena trojica terorista", "Ranjeni policajci", "Posle zločina pobunjenici u bekstvu"...

MARTA 1998. godine država je rešila da se obračuna sa pobunjenicima. U žestokim dvodnevnim borbama u srcu Drenice ubijen je vođa terorista Adem Jašari, kao i više od 60 njegovih saboraca i članova porodice.

Svet je protestovao zbog prekomerne upotrebe sile, a reporter "Novosti" Miroslav Lazanski je izveštavao iz središta akcije. Sa prve strane "Novosti" grmeo je naslov "Nad Drenicom nebo gori".

"Zločin i kazna Donjeg Prekaza", glasila je njegova obimna reportaža objavljena na dve strane 9. marta 1998. godine.

"Odbivši ponudu MUP-a da se predaju i izbegnu krvoproliće, Jašari i njegovi rođaci svoje kuće su pretvorili u vojna utvrđenja iz kojih su pucali na patrole policije koje su ulazile u selo. U svojoj kući Adem je imao sedam borbenih tačaka. Postavljeni su bili teški mitraljezi 'broving', a svi ukućani bili su naoružani 'kalašnjikovima' kineske proizvodnje. Borba je bila žestoka", izveštavao je Lazanski.

Događaji s proleća 1998. godine, međutim, bili su samo uvod u još kravije sukobe koji će uslediti godinu dana kasnije. Da ustupci SR Jugoslavije ne drže vodu u međunarodnoj zajednici bilo je jasno već posle pregovora u Rambujeu, kasnije i u Parizu, a posebno posle napuštanja verifikacione komsije OEBS-a koja je boravila u pokrajini.

JANUARA i februara 1999. sve je mirisalo na rat. Spoljnopolitički novinari našeg lista krajem februara prenose španski "Pais", čiji je novinar boravio u Beogradu, kome se uveliko pretilo raketama i bombama. Španski kolega se prošetao prestonicom, konstatovao da se Beograđani ne plaše bombardovanja, obišao kafane. Piće je popio u tadašnjem "Sport kafeu", gde je u meniju našao koktel nazvan po američkoj poznatoj raketi vojske.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Na prvim linijama fronta

"Gađaj me tomahavkom", preneo je španski novinar tipično srpsku narudžbinu jednog od gostiju lokala.

Stvarnost je, bez obzira na humor i duh naroda, bila neumoljiva. Pritisak na SRJ bio je sve veći, situacija se usijala. "Nema popuštanja", "Ni prodaja, ni predaja" odgovarao je Beograd.

A onda, 25. marta, "Novosti" su osvanule na kioscima sa glavnim naslovom: "NATO bombardovao SR Jugoslaviju". Ispod njega, još jedan, sitniji - "Proglašeno ratno stanje".

Redakcija "Novosti" prešla je u ratni režim rada. On je podrazumevao posebno selektovane novinare sa zadatkom izveštavanja iz najvećih žarišta. Redakcija je pripremila i rezervni položaj - jednu od dvorana beogradskog Doma sindikata. Obezbeđeni su agregat, telefonske veze, sistem preloma... Uredništvo je pratilo instrukcije Generalštaba o ratnom izveštavanju. Vremena su bila surova. Tiraž, dinamiku izlaženja i sadržaj novina diktirali su samo događaji. Izlazila su i vanredna, noćna ili jutarnja izdanja.

- Problema je bilo bezbroj - prisećaju se mučnih dana iz 1999. godine naši novinari. - Veliki broj zaposlenih u "Novostima" mobilisan je u ratne jedinice. Deo novinara dobio je raspored u Pres-birou Vojske Jugoslavije. Ostatak je počeo da radi po specijalnom ratnom planu. Već posle nekoliko dana, međutim, novinari su se sami vratili u svoju redakciju, koja se vraćala u redovan život. Veća muka bila je nestašica hartije, zbog koje su novine izlazile na onoliko strana za koliko je bilo papira.

HRONIKU, kako kažu geopolitičari, "prvog rata 21. veka" neumorno su ispisivali naši novinari Zagorka Knežević, Dragan Vujičić, Miljan Vukasnović, Miša Kiković, Miroslav Lazanski, Milena Marković, Vlastimir Popović, Miroslav Stefanović, Ljiljana Preradović, Dragana Zečević, Miša Ristović, Uglješa Balšić, na čelu sa ratnim urednikom Ivanom Miladinovićem... Sa ulica Beograda danonoćno su se javljali u to vreme najmlađi - Veljko Lalić, Radmila Ognjanović, Predrag Savić, Biljana Radivojević, Branka Borisavljević, Dragutin Stevanović...

- Veliki broj tekstova iz tog vremena objavljen je - bez potpisa - prisećaju se danas naše kolege. - Razlog za to je jednostavan. Radili smo svi bez izuzetka, najčešće u četiri ili više ruku, spajali izveštaje sa terena... Novinar bi počinjao pisanje teksta, nastavljao kolega, a završavao onaj ko je tog trenutka bio slobodan. Vremena za potpisivanje urađenog i zadovoljavanje novinarske sujete - nije bilo.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Milan Tepić kao Stevan Sinđelić

Poseban doprinos tiražu dali su foto-reporteri našeg lista, koji su iz dana u dan punili ratnu "duplericu" zvanu "Novosti objektiv". Ove dve strane autentično su svedočanstvo razaranja i stradanja.

AGILNI foto-reporteri Ratko Đoković, Matija Koković, Ratko Radetić, Dragan Milovanović, Miloš Cvetković, Zoran Jovanović, Nikola Fifić, Aleksa Stanković, Željko Knežević gotovo bez spavanja išli su tragovima NATO bombi i beležili njihov krvavi učinak. Aleksinac, Niš, Čačak, Užice, Kragujevac, Surdulica, Valjevo, Merdare, Novi Sad, Beograd - mapa je njihovog kretanja s proleća 1999. i putopis surovog obračuna Zapada sa našom zemljom i našim narodom. Prilikom višestrukog bombardovanja zgrade Generalštaba u Ulici kneza Miloša, naš kolega Igor Marinković, izrešetan gelerima, za dlaku je izbegao smrt. Koji dan kasnije, kada je gađana Kineska ambasada, ranjeni su, sada već počivši foto-reporter Dušan Mišić i novinar Dragan Vujičić.

"Novosti" su s pravom slavile herojstvo pilota Ratnog vazduhoplovstva, ali i, razumljivo, tugovale za civilnim žrtvama. Sa posebnom pažnjom i pijetetom pisale su o stradanju trogodišnje devojčice Milice Rakić koja je 17. aprila nastradala u svojoj kući u Batajnici.

"Zbogom, mali cvete" naslov je teksta kojim se naš list oprostio od deteta koje je postalo simbol stradanja nedužnih u ratu 1999. godine. "Novosti" su gotovo odmah pokrenule i akciju za podizanje spomenika Milici Rakić, koji i danas opominje iz Tašmajdanskog parka.

PRENOSILI su naši dopisnici iz sveta osude NATO kampanje poznatih pisaca, novinara, publicista, reditelja, novinara... Bilo je međutim i onih koji su mislili drugačije. Među njima je bio i poznati nemački književnik Ginter Gras, inače omiljen među srpskom čitalačkom publikom. "Bombradovanje je opravdano", tvrdio je on.

"Novosti" su u znak protesta već sutradan pokrenule veliku akciju pod nazivom "Vraćamo vam knjige her Gras". Ideja je bila da se prikupi što više Grasovih izdanja na srpskom jeziku i da se uz protestno pismo pošalju na njegovu kućnu adresu.

Petnaest godina kasnije Gras se javno pokajao zbog svog stava iz ratne 1999. godine.

SUTRA: Dva izdanja 5. oktobra