Komentar: Tramvaj

ZAPREPAŠĆUJUĆI snimak manijaka koji seksualno napastvuje devojčicu u vozilu GSP, naočigled sugrađana koji na to ne reaguju, osvanuo je pre dva dana na društvenim mrežama i izazvao lavinu osuđujućih komentara na račun drugih putnika.

Poslednja vest je da je napasnik uhapšen. Da li nam je to donelo neko olakšanje? Da li nam je savest sada mirna? Nije i ne sme da bude! Jer koliko god da užasava to što petnaestogodišnju devojčicu napastvuje više nego dvostruko stariji "muškarac", mnogo više onespokojava strašna ravnodušnost putnika koji ni najmanjom reakcijom ne pokazuju uznemirenost zbog svega što se dešava. Da se u jednom trenutku napasnik sam nije udaljio od devojčice, ko zna dokle bi trajala njihova ponižavajuća ravnodušnost. Tri žene, od kojih jedna sedi tik iza devojčice, nisu ni pokušale da bilo šta preduzmu. Da li je moguće da ih horor čiji su neposredni svedoci nimalo ne dotiče? Imaju li ćerke, unuke, sestre...? Njihovo ponašanje ne može da opravda čak ni strah od mogućnosti da napasnik nasrne na njih. Mogle su da počnu da vrište, da traže od vozača da zaustavi tramvaj, da pozovu policiju... Mogle su, ali nisu! To je poražavajuće, i sramno.

PROČITAJTE JOŠ: POGLEDAJTE: Ovako je uhapšen napasnik iz tramvaja (VIDEO)

Da li je moguće da smo pali tako nisko da živimo po principu "ja sam sam sebi svrha, za druge me baš briga". Gde nam je nestala empatija? Gde je nestala solidarnost koju je naš narod imao pre samo 35 godina, kada su goloruki Beograđani krenuli u poteru za naoružanim atentatorima na ambasadora Turske? Izvucimo se konačno iz samodovoljnosti i shvatimo da se na uzajamnoj podršci gradi solidarnost. A baš ona je u osnovi zdravog društva. Bez solidarnosti, društvo više nije društvo.