JUBILEJ NOVOSTI: Sa perom u ruci i srcem na čelu

"VEČERNjE novosti" nisu izmislile karikaturu, ali su bile među prvim jugoslovenskim listovima koji su karikaturu lansirali kao osvrt na našu svakodnevicu. Od prvih dana, pa do danas, karikatura zauzima vidno mesto u našem listu. "Šibati" iz dana u dan po manama društva nije jednostavno, ne samo zato što karikaturisti nije lako da pronađe pravu inspiraciju, već i iz drugih razloga. Skoro svaki od njih se našao na udaru zaštitnika vlasti.

Prvi karikaturisti "Novosti" su bili Jevrem Ješa Milanović, čije je pero nacrtalo prve karikature sportista na stranicama našeg lista, zatim Aleksandar Daskalović i Ljubomir Jokanović Jokan. Skoro od prvog dana negovana je i strana karikatura. U početku subotom, a kasnije nedeljom, čitaoci su na celoj strani mogli da se upoznaju sa najvećim imenima svetske i naše karikature: Dejvidom Loom, Vikijem, Oplandom, Džajsom, Ćirićem, Savićem, Džumhurom, Pjerom... Naš list je tako postao zborno mesto i drugih karikaturista i sasvim je logično da se u takvoj atmosferi javila ideja o organizovanju jugoslovenskog nadmetanja.

- Teško je naći drugi list koji je toliko doprineo tome da karikatura dobije čvrste temelje - ocenio je Mirko Stamenković, nekadašnji glavni urednik "Novosti". - "Pjer" je najstariji i najprestižniji konkurs za karikature na Balkanu.

NAGRADA "Pjer" se rodila daleke 1967. godine u redakciji "Večernjih novosti". Tadašnji glavni urednik Slobodan Glumac, majstor karikature Dragan Savić i poletna redakcija odlučili su da najtiražniji dnevni list u zemlji pokrene nagradni konkurs u počast velemajstoru karikature Pjeru Križaniću.

Pročitajte još -JUBILEJ "NOVOSTI" - Tito: Vi ste brzi kao vetar

- Radeći čitavog života za novine, izložen reakcijama i osvetama režima - a u ondašnjoj Jugoslaviji bilo mu je teže nego što mu je bilo za vreme vladavine Austrougarske monarhije, u kojoj je kao mladi čovek i vatren rodoljub počeo rad na karikaturi - Pjer je trasirao put budućim naraštajima karikaturista - navodi Stamenković. - On im je svojim delom poručio: u sukobu sa ljudskim i društvenim slabostima, karikaturista mora biti dežurni svog vremena! Biti do grla u svom vremenu, pre svih naslutiti, osetiti i usmeriti se ka njegovim boljkama i onima što zarazu šire, a pri tome ostati zdrav i čist, sa perom u ruci i srcem na čelu, to je život karikaturiste.

ISTE godine kad je osnovana nagrada "Pjer", pokrenute su "Nedeljne novosti" kao posebno izdanje. Prve karikature kojima je deljena nagrada "Pjer" u toj, prvoj godini, objavljivane su isključivo u "Nedeljnim novostima".

- Nisu postojali posebni konkursi, već su samo nagrađivane objavljene karikature - objašnjava Stamenković, koji je u to vreme bio urednik ovog izdanja. - "Nedeljne novosti" su uvele karikaturu na prvoj strani od prvog broja, kao jedno od obeležja posebnog izdanja. Objavljivali smo i "tuđe" karikature, a ne samo naših - zaposlenih karikaturista, pa je logično i da to na kraju godine nagradimo kao najbolju karikaturu. Prvi konkurs je prošao bez pompe. Pobedniku - Albinu Rogelju, inače reprezentativcu Jugoslavije u skijaškim skovima, predao sam prvu nagradu. U početku smo dodeljivali "Pjera" skromno, u klubu "Borbe", u prisustvu kolega iz redakcije, a kasnije smo u hodu dograđivali ideju.

U "Pjerovom" žiriju su sedeli sve sami velikani naše kulture: Branko Ćopić, Danilo Kiš, Mija Aleksić, Boro Drašković, Vladimir Bulatović Vib, Gordan Mihić, Bogdan Tirnanić, Dušan Kovačević, Emir Kusturica... Oni su uvek bili garancija nepristrasnosti i nisu ostavljali mesta sumnji u regularnost glasanja.

Pročitajte još - Jubilej “Novosti”: Preživeli i najteže lomove

OD USTOLIČENjA "Pjera" poraslo je interesovanje karikaturista da se pojave u našem listu. Tako da nije čudo što su "Novosti" okupile najbolje karikaturiste, koji su bili zaposleni u našem listu. U jednom periodu u redakciji su bili Ranko Guzina, Predrag Koraksić Koraks, Dušan Petričić, Tošo Borković i Stevo Stračkovski - nezaobilazne ličnosti za istoriju jugoslovenske karikature. Nikad nijedna redakcija nije imala takvu strašnu petorku karikaturista. Originalni i prepoznatljivi, mnogo su doprineli ugledu lista.

Pero Ranka Guzine prvo je nacrtalo Josipa Broza Tita na karikaturi. Ta karikatura je objavljena u "Večernjim novostima". Tito je bio blagonaklon prema autoru i listu koji je karikaturu objavio. Ali jedan od najkarakterističnijih primera kako su ljudi reagovali na duhovite i domišljate crteže kad ih "pogode u živac" svakako je afera nastala posle objavljivanja prve političke karikature, u kojoj je glavni junak bio jedan od najviših partijskih funkcionera - šef partije u Sloveniji France Popit.

KRAJEM šezdesetih počela su ozbiljna previranja u zemlji. Te turbulencije nisu mimoišle ni Sloveniju, koju je pogodila prvo "cestna afera", potom i masovno smenjivanje direktora. Na njegovoj karikaturi Popit sedi za stolom, pije viski, a u čaši su glave smenjenih direktora. Karikatura je objavljena u "Nedeljnim novostima".

- U vreme liberala, kada je počelo prepucavanje između pojedinih republika, malo se otvorila štampa - pričao je pre koju godinu Koraks. - Popit je posmenjivao tridesetak direktora tamošnjih najboljih firmi, jer se partija uplašila da će jaki privrednici zadobiti prevlast nad političarima. Popit je, inače, bio poznat po tome što je voleo malo više da popije, pa sam za nedeljno izdanje "Večernjih novosti" napravio karikaturu pod naslovom "France Popi(t)", na kojoj on pije direktore koji plivaju među kockicama leda u čaši viskija.

Popit je odmah reagovao, ali ne direktno, već preko CK Srbije. Proradila je partijska mašinerija, usledili su partijski sastanci s ciljem da se "krivcima", ali i svima drugima, stavi do znanja šta je dozvoljeno, a šta nije. Ti sastanci, po nalogu "odozgo", trajali su satima.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Talenti osvajaju novine

- POČELA je da radi partijska mašinerija sa najsurovijim napadima na mene i moj rad - seća se tih dana Koraks. - Posle višekratnog sastančenja i torture, suspendovali su me na tri meseca, a posle toga sam mogao da nastavim s radom, naravno, bez kritičkih karikatura na račun nekog političara.

Ni tadašnji urednik "Nedeljnih novosti" Branko Stošić nije prošao nekažnjeno. Proglašen je krivim što je objavio karikaturu i kažnjen je za ono vreme prilično strogo - opomenom pred isključenje iz partije.

I pored pritisaka, "Novosti" nisu odustale od karikature. Neguju je kao način komentara, izraza, umetnosti... "Zlatni Pjer" "gazi" šestu deceniju, i još uvek je najvažniji pečat u biografiji svakog karikaturiste i san početnika u ovom žanru. Spisak dobitnika uliva strahopoštovanje, jer su na njemu Ivo Kušanić, Dušan Petričić, Zuko Džumhur, Ranko Guzina, Predrag Koraksić, Dragan Rumenčić, Jugoslav Vlahović, Milorad Dobrić, Gradimir Šmuđo, Špiro Radulović, Tošo Borković i mnogi drugi velikani novinske karikature.

KADA je pre više od tri decenije Tošo Borković došao u "Večernje novosti", čuo je od starijih kolega da prave karikature dolaze vrlo retko, svega tri do četiri godišnje. Njegova prva karikatura izašla je na naslovnoj strani našeg lista. I od tada je svake godine ispunjavao zadatu "normu". Borković je osvojio čak pet nagrada "Zlatni Pjer". Niko pre njega nije to uspeo. Dobio je više od stotinu domaćih i inostranih nagrada na najvećim svetskim festivalima, ali i svakodnevna priznanja običnih ljudi koji često u novinama traže samo njegov potpis. Od nabrajanja svih njegovih nagrada i zemalja odakle dolaze čoveku zastaje dah. Pobedio je u Japanu, Portugaliji, Rumuniji, Italiji, Turskoj, Iranu...

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Prvi smo stigli u Vijetnam

- Uvek sam želeo da razonodim ljude, pa sam se bavio takozvanim karikaturama situacije, koje u običnom čoveku mogu da izazovu i zadrže osmeh - rekao je Borković. - Ako gledate dok šetate ulicom, pre ćete videti novčanik nego nasmejanog čoveka. Baš zbog toga, ja želim da se ljudi nasmeju kada pogledaju moje karikature.

SUTRA: Do vrha - brzo, kratko i jasno