Manjine na izborima u više kolona

UZ poruke o obrazovanju, očuvanju jezika i tradicije, pozive na ostanak u svojoj državi Srbiji, ali i uz govore o secesionističkim namerama i optužbe na račun državnih institucija, zasada protiče izborna kampanja za savete nacionalnih manjina. Na izborima pravo učešća imaju kandidati 22 zajednice, a konačnu reč daće glasači 4. novembra.

Iako se većina kandidata drži tema kojima bi saveti trebalo da se bave (kultura, obrazovanje, obaveštavanje, jezik i pismo), predstavnici Bošnjaka, među kojima prednjači SDA Sulejmana Ugljanina, i PDD koji brani boje Albanaca, uvek su, najblaže rečeno, na ivici korektne kampanje. Ipak, kazni nije bilo.

Nekorektne političke poruke tokom kampanje, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak za "Novosti" komentariše kao nedostatak novih i odgovarajućih ideja koje treba da vode osnaživanju položaja nacionalnih manjina i njihovom boljem integrisanju u društvo, a ne da vodi u produbljivanje jaza koji nikome nije potreban.

- Srbija je država svih njenih građana, a nacionalne manjine jesu i ostaće njeno bogatstvo. Odnos prema njima je novi kvalitet koji unosimo u evropsku porodicu država i naroda - dodaje Bošnjak. - Kampanja je formalno u toku od momenta raspisivanja izbora, ali je trajala i sve četiri godine mandata.

PROČITAJTE JOŠ - NACIONALNI SAVETI: Manjine glasaju 4. novembra

Zasada ima pojedinačnih pritužbi građana i podnosilaca lista, ali inspekcija, koja je od sredine avgusta u vanrednim nadzorima, reaguje odmah, pa je sve u duhu demokratije. Primedbe su se najčešće odnosile na neadekvatno obaveštavanje javnosti o izborima i neažurnost biračkog spiska.

Albanci su glasni u optužbama da su diskriminisani, pa je poslanik Fatmir Hasani više puta govorio o tome da imaju pravo na samo 15 članova Saveta, što nije srazmerno stvarnom broju pripadnika ove manjine u Srbiji. Ipak, zakon jasno poručuje da se broj "stolica" određuje na osnovu popisa. A Albanci su poslednji popis iz 2010. godine bojkotovali, pa je upisano da ih ima tek malo više od 5.000.

Gotovo svi predstavnici nacionalnih manjina ići će u više kolona. Rusini su već podneli četiri liste, Romi, Egipćani i Bošnjaci po tri, dok su po dva spiska kandidata predali Albanci, Vlasi, Rumuni, Slovaci i Česi, Bugari, Bunjevci, Vlasi, a po jedan Aškalije, Bunjevci, Grci, Mađari i Poljaci. Rok za prijave ističe 19. oktobra.

Prvi na listi najbrojnije manjine u Srbiji "Mađarska sloga", Jene Hajnal kaže, za "Novosti", da se njihova kampanja zasniva na želji da svi mladi, od vrtića do fakulteta, mogu da se školuju na maternjem jeziku:

- Nastavljamo da pomažemo stipendijama, imamo izgrađen kulturni sistem, izdavačku kuću, medije na mađarskom i odličnu saradnju sa ministrima u Srbiji i mađarskom vladom.

U izmenama Zakona o savetima nacionalnih manjina uvedeno je da visoki funkcioner ne može biti predsednik saveta, ali ni član izvršnog odbora. Takođe, uvedena je i nespojivost sa foteljom predsednika partije.

- Teško da možemo potvrditi da će politika suštinski napustiti rad ovih tela, ali cilj promena je smanjenje politizacije nacionalnih saveta - navodi Bošnjak.

Pravo da biraju imaju punoletni građani s prijavljenim prebivalištem u Srbiji, sa tim što obavezno moraju da budu upisani u poseban birački spisak svoje manjine.