Srce svakog dana izda 147 ljudi

ŽIVEO sam tako kao da prizivam infarkt: nisam stajao, radio sam nekoliko poslova, neredovno jeo, a i kad sam jeo to je bilo ama baš sve što ne treba, umeo i da popijem, a uz sve to bio i strastveni pušač. I tako se sve skupilo, ali ja to nisam video ili nisam želeo da vidim. I onda sam doživeo infarkt miokarda, ugrađena su mi dva stenta, srce mi je prošlo kroz detaljan remont, a ja sam dobio jasno upozorenje šta me čeka ako ne počnem da brinem o sebi.

Ova priča, Borislava Lubardića (50), člana udruženja "Moja druga šansa", koju nam "odmotava" pred 29. septembar, Svetski dan srca, mogla bi da se "preslika" na mnoge od gotovo 15.000 stanovnika Srbije koji godišnje dožive infarkt miokarda. Četvrtina njih, nažalost, umre, od kojih čak 30 odsto pre 64. godine, a gotovo svaki 10. i pre 50.

- Dobio sam drugu šansu, mnogi nisu - priča Borislav.- Zato smo i osnovali udruženje pacijenata pod nazivom "Moja druga šansa", a cilj nam je da status onih koji su preživeli srčani udar bude bolji. Sada radim sve što je u mojoj moći da se infarkt ne ponovi. Promenio sam životne navike. Redovno idem na kontrole, uzimam terapiju. Pijem nekada i punu šaku lekova... Ali, sa terapijom smo vrlo slabi, lekovi koji su nam dostupni o trošku države su često zastareli i prevaziđeni.

Borislav po savetu lekara uzima savremenije, efikasnije lekove, ali kaže da su oni prilično skupi:

- Lekove plaćam mesečno skoro 6.000 dinara. Prosto mi nije logično, dolazimo u paradoks da je država meni i drugima omogućila zbrinjavanje, intervenciju na srcu, stentove i sve ostalo, a da sve to može da ostane bez efekta jer smo svi mi, koji smo preživeli infarkt, u velikom riziku da ga opet dobijemo, s obzirom da većina nema novca da kupuje savremenu terapiju koja sprečava ponavljanje infarkta. Ja ću kupovati dok budem imao novca.

PROČITAJTE I: LEKARA - NE SLUŠAMO: Svetski dan srca i ove godine dočekujemo među neslavnim rekorderima

Od bolesti srca, prema podacima "Batuta", u Srbiji svakog dana umre 147 ljudi! Neslavni bilans za 2017. je 53.668 umrlih od kardiovaskularnih oboljenja, što je više od polovine svih umrlih.

UPOZORENjE Branko Beleslin

- Sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto Srbija se nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, gde su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti kod manje od 35-40 odsto ljudi - kaže profesor dr Branko Beleslin, kardiolog KC Srbije i član upravnog odbora Udruženja kardiologa Srbije. - Posebno su zabrinjavajuća obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u mlađem dobu, odnosno ispod 50 godina, što je u fokusu kampanje ovogodišnjeg Svetskog dana srca, jer je prevencija efikasnija od bilo kog vida lečenja. I zato apelujem na sve - na prvom mestu da ne puše jer su devet od 10 naših mlađih bolesnika sa infarktom pušači.

U SALAMA ZA SAT I PO, DVA

Najveći sistemski prodor u kardiologiji u poslednjih desetak godina smo napravili u lečenju akutnog infarkta miokarda u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala - kaže profesor Branko Beleslin. - Sada je skoro cela Srbija pokrivena ovim najsavremenijim načinom lečenja, odnosno skoro svi naši bolesnici koji dobiju infarkt miokarda mogu da stignu do sala za kateterizaciju unutar 1,5 do dva sata, što je i standard za lečenje infarkta.